Српско - румунска заједница у духу и молитви

На видику се назире село. То је Кнез, Кенез или како га званично зову Саткинез, старо банатско село, докуметнима потврђено из 13. века као кнежевско место, а предањима нарочито везаног за атамишког жупана кнеза Павла Бранковића, који је у 15. веку имао посед и прославио се јунаштвом у борбама против Турака.

На самом прилазу, село нас дочекује крстом у непосредној близини хумке на коју је кнез Палве имао двор и воденицу. Мало даље три висока црквена звоника сведоче, како је једном приликом згодно речено, да село Кнез зна за Бога - румунска православна црква, српска православна црква, римо-католичка црква.

Заштитник села је Свети великомученик Димитрије. Стара црква записана још у 18. веку била је посвећена Светом Димитрију. Када је године 1804. саграђена нова црква, пространа и совјетна, садржан је духовни празник Свети Димитрије. Та је црква, као и предходна, била заједничка за све православце и Срби мештани су, као староседеоци, у њу уложили много труда, вере и надања да че у њој служити литургију и овога и онога света.

Али, после јерархијске поделе у карловачкој митрополији, подељена је и црквена општина у Кнезу на српску и румунску. Срби су тада поново зидали цркву и школу. Цркву су изградили 1889. године према типским нацртима, скромних размера, споља и унутра у облику лађе са унитрашњом лучном апсидом.

Грађевински предузимач био је Јохан Бон из Темишвара. Посветили су је опет Светом великомученику Димитрију, извесно као симбол православног заједништва и прејемства месног, историјског и духовног наслеђа.

Од краја 19. века српска црква у Кнезу је стециште верника. Мештани су допунили свој торањ звонима. 

И верници се одазивају зову своје цркве. У њој се окупљају на молитви, приносе кољиво у спомен предака, режу колач како су од старих наследили, врве у порти о храмовној слави, прилажу за улепшавање светога храма...

И ту су о празнику сви - млади и стари, Кнежани из места и Кнежани са боравком по оближњим местима и градовима.

Срби и Румуни, заједница у духу и молитви. Па и њихови преци су ту, у успомени међу њима.