уторак, 22.07.2014, 12:19 -> 14:31
štampajСрпско - румунска заједница у духу и молитви
Село Кнез (рум. Satchinez) се налази у источном, румунском Банату, 25 km северозападно од Темишвара. У њему, поред Румуна, Немаца, Рома, живе и Срби. Невелика српска заједница редовно се окупља у цркви посвећеној заштитнику села, Светом великомученику Димитрију.
На видику се назире село. То је Кнез, Кенез или како га званично зову Саткинез, старо банатско село, докуметнима потврђено из 13. века као кнежевско место, а предањима нарочито везаног за атамишког жупана кнеза Павла Бранковића, који је у 15. веку имао посед и прославио се јунаштвом у борбама против Турака.
На самом прилазу, село нас дочекује крстом у непосредној близини хумке на коју је кнез Палве имао двор и воденицу. Мало даље три висока црквена звоника сведоче, како је једном приликом згодно речено, да село Кнез зна за Бога - румунска православна црква, српска православна црква, римо-католичка црква.
Заштитник села је Свети великомученик Димитрије. Стара црква записана још у 18. веку била је посвећена Светом Димитрију. Када је године 1804. саграђена нова црква, пространа и совјетна, садржан је духовни празник Свети Димитрије. Та је црква, као и предходна, била заједничка за све православце и Срби мештани су, као староседеоци, у њу уложили много труда, вере и надања да че у њој служити литургију и овога и онога света.
Али, после јерархијске поделе у карловачкој митрополији, подељена је и црквена општина у Кнезу на српску и румунску. Срби су тада поново зидали цркву и школу. Цркву су изградили 1889. године према типским нацртима, скромних размера, споља и унутра у облику лађе са унитрашњом лучном апсидом.
Грађевински предузимач био је Јохан Бон из Темишвара. Посветили су је опет Светом великомученику Димитрију, извесно као симбол православног заједништва и прејемства месног, историјског и духовног наслеђа.
Од краја 19. века српска црква у Кнезу је стециште верника. Мештани су допунили свој торањ звонима.
И верници се одазивају зову своје цркве. У њој се окупљају на молитви, приносе кољиво у спомен предака, режу колач како су од старих наследили, врве у порти о храмовној слави, прилажу за улепшавање светога храма...
И ту су о празнику сви - млади и стари, Кнежани из места и Кнежани са боравком по оближњим местима и градовима.
Срби и Румуни, заједница у духу и молитви. Па и њихови преци су ту, у успомени међу њима.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар