Лутке за све генерације

Крпене мишице и мишеви Олге Стаменовић не умеју да клизају као Мини и Мики. Ништа зато. Сташи су они ипак чаробни. И одраслима који су сачували дете у себи.

„Момак из Новог Сада се појавио и рекао да хоће балерину у ретро фазону и да не иде из Београда док не буде готова", каже Олга.

Олга Стаменовић, историчарка уметности, крпене лутке почела је да прави после педесете године живота. Зато причу о њима сматра закаснелом. Не, никако, лутке због тога нису ништа мање јединствене и заводљиве. Али, зашто се баш одлучила за крпице?

„Постојало је пуно гардеробе која изађе из моде. То ми се чинило за почетак одлично, да од тих отпадака настане нешто ново", каже Олга.

Олга је самоука. Лутке прави од природних материјала - три до четири дана једну. Има ту много штепова, шавова, петљица, трачица, фалтица... Понекад јој саветима помаже кћерка Нађа, ликовна уметница.

„Имала сам идеју да то траје и за следећу генерацију, да се не истроши одмах", каже Олга.

Од лутака се тешко растаје. Ипак, њима се радују малишани у Америци, Хрватској, Француској, Словенији, Русији. Овај посао јој пружа пуно.

„Наравно, новац је увек покретач, али упознала сам пуно интересантних, младих људи од којих сам пуно научила", каже Олга.

И Олга има своју омиљену лутку, трбушастог зеку кога никоме не би дала.

„Њега сам направила само за себе, он је баш лично мој", признаје Олга.

Сташа је изабрала мишицу која само што се није удала, за једног од ових мишева...Момцима из екипе допале су се зечице, а Лидији мишица балерина...Слушајући екипу, Олга је рекла да јој се понекад чини да се њене лутке више свиђају одраслима него малишанима. Могуће. Али, само онима из којих живот још није истерао кикотања, маштања, сањарења...