О ревизији и забораву

Прокламацијa Српском народу Краља Петра Првог Карађорђевића објављена је 18. октобра 1912. године. Неколико дана касније почела је Кумановска битка. У Балканском савезу биле су Грчка, Бугарска, Црна Гора и Србија. Последњих година ослободилачки рат против Турске тумачи се другачије, истичу поједини српски историчари.

"Ми смо данас суочени са процесом ревизије историје који покушава да битку код Куманова и Први балкански рат окарактеришу као освајачки рат", каже проф. др Александар Растовић из Историјског института у Београду.

Тезу о освајачком рату пласирао је 1998. године британски историчар Ноел Малколм у књизи под називом Косово: Кратка историја и тако започео, по српски народ и државу, опасан процес ревизије.

"Први Балкански рат био је почетак завршне фазе решавања источног питања као једног од најсложенијих и најкомпликованијих питања међународне политике... У Први балкански рат и српски народ и његова политичка и интелектуална елита ушли јединствено, што најбоље показује чињеница да је одзив на мобилизацију био стопроцентни, а такав је одзив био и у другим балканским државама", истиче проф, Растовић.

Запостављање тековина Кумановске битке додатно олакшава циљеве ревизије.

На узвишењу Зебрњак догодио се неочекивани сусрет две војске у јуришу. Спомен костурницу из 1937. срушили су Бугари у току Другог светског рата.

"Мислим да би са позиције историчара било добро да се сви споменици, па и Зебрњак нађу под конкретном заштитом државе на чијој се територији налазе", каже проф. Растовић.

Зебрњак је одувек запостављен. Тек недавно је околина споменика очишћена, урађен прилаз и конзервирана рушевина. Међутим, значај Зебрњака превазилази локацију на којој се обележава стогодишњица Кумановске битке. О томе генерацијама сведоче Срби у Македонији.