Милуновић: српски уметнички парадокс

Прво питање какав је сликар, није га збунило. "Мислим да сам добар сликар", каже Михаел Милуновић. Dа није тако, зашто би на изложбу у Маракешу у Марокоу ушао један од најмоћнијих инвеститора северне Африке са свитом, и откупио 8О одсто изложених радова.

Друго питање га је насмејало. Да ли је помислио да сања? Или му се, пред очима, завртела поставка са све Маракешом, Атласом и Сахаром? Можда је одмах почео да сабира? Осећао се...

„Фантастично, не знам шта да вам кажем. Кад сам питао после његову сарадницу шта се десило, Французи кажу „удар муње", то је љубав на први поглед. Једноставно, она каже да је он видео знаке у тим стварима и да му је потпуно јасно да је то то, онда је морао једноставно да узме", каже Милуновић.

Онда је поменути господин наручио огромну скулптуру "Светионик пустиње" за парк на ободу пустиње.

"Кад сам се одлучио за једну апстрактну форму као неке енергетске структуре, доста подсећа на Теслине изуме", каже Милуновић.

Десет метара ка небу, челик боје рђе, што је и боја Марока и плаве боје неба над Африком. Покушао је да "Светиоником пустиње" обједини своју поетику и своју емоцију према Африци каже уметник којег је Африка опчинила. Без родољубиве топлине, што је разумљиво,одговара на треће питање: зашто више излаже по свету него у свом граду.

„Добро питање. Па зато што сам можда познатији више него овде, неко са мојим курикулумом, са искуством можда би требало да буде тражен од стране едукативних институција, а не да учествује на конкурсима, чак мислим о томе се ради или да му буде блокиран приступ истима. То је један парадокс српски", каже Михаел Милуновић.

Осим што је добар сликар Михаел је гурман и добар кувар. О храни размишља исто као и о уметности. Храна је "чисто давање мислим, и једна радост у дељењу", каже Михаел, уметник светског угледа, без имало таштине и са много људских и уметничких вредности.