Нови мађарски Закон о црквама и верским заједницама

Критичари новог мађарског Закона о црквама и верским заједницама, који је са листе историјских избрисао већину верских заједница, одмах су упутили отворено писмо Европској Унији и Европском савету.

Досадашњи, веома либерални Закон о црквама и верским заједницама у Мађарској (који је, додуше, омогућавао и злоупотребе), имао је чак 344 регистроване групе - што сигурно не одговара верском стању у земљи. Аналитичари сматрају да ни трећина регистрованих заједница не би издржала проверу.

Нови закон, међутим, региструје свега четрнаест историјских заједница. Међу њима није исламска, нити адвентистичка или методистичка. Адвентиста у Мађарској има преко пет хиљада, окупљају се у 110 богомоља, имају теолошку школу, здравствени центар, геронтолошки колегијум... Слично имају и методисти. Обе ове мале цркве у Мађарској су, уз то, присутне више од једног века.

„Привилеговане" верске заједнице чине - католици, реформати, лутерани, пет православних јурисдикција, баптисти, унитаристи, пентекостална заједница вере и Јевреји. Све оне, према мишљењу законодавца, имају мање или више значајан утицај на историју и културу Мађарске.

Поставља се питање шта ће бити са оним верским заједницама које нису добиле статус историјске.

Оне могу да затраже да буду признате, али ће претходно морати да испуне много услова, нимало лаких. Један од њих је да у држави егзистирају више од две деценије, да су се увек понашале у складу са мађарским Уставом, као и да имају бар хиљаду чланова, оснивачки акт, статут и „програм вере". Ипак, оно што посебно скреће пажњу и пада у очи је да ће о захтевима за признање искључиво одлучивати парламент. Ко не прође парламент, биће само нека врста удружења грађана. Суштина је у томе да само „историјске" верске заједнице имају право на организовање верске наставе у државним школама, затим право на пореске олакшице, примање субвенција и сл.

Процена већине аналитичара је да је нови Закон о црквама и верским заједницама у основи коректан, али да су неке његове одредбе крајње проблематичне јер се њима у овој области земља враћа на политику с краја 19. века.

Сви православци у Мађарској су подељени на пет јурисдикција, које су добиле регистрацију. Врло занимљив податак иначе је, да данас четрдесет четири одсто становника Мађарске истиче да верује у једног Бога, деветнаест одсто њих верује да постоји „неки дух и створитељ", док исти постотак популације спада у „неверујуће". До пре само једне деценије милион и по грађана није било у стању да наведе веру којој припадају, а још милион их није желело да одговори. Због тога се цркве у Мађарској и даље и те како прибојавају предстојећег октобарског пописа становништва. Оне ових дана позивају вернике да „посведоче своју веру", пошто ће у пописном обрасцу бити и питање о верској припадности.