Живот од ситница...

У издању Архипелага објављена је књига изабраних и нових песама Чарлса Симића које су му донеле значајна светска  признања и  најважнију  америчку песничку награду "Поета лауреатус" Конгресне библиотеке у Вашингтону.

Да није песник, радо би, каже, био власник малог ресторана, и сам би гостима припремао медитеранску храну. Срећна је околност за поезију да јесте песник и љубав према ситницама живота утиснуо је у стихове.

Чарлс Симић: „То је наш живот, нас живот није само читање великих књига, имати велике мисли, него радити шта осећамо, нпр. водити пса у шетњу, шта год радимо, милион ствари које радимо."

Весна Јовановић: "Пред нама је књига која је преглед вашег целокупног дела. Како гледате сада из ове перспективе уназад?"

Чарлс Симић: "Кад сам био млађи, наравно, био сам под утицајем разних теорија поезије, хтео сам да пишем песме где ја нисам присутан уопште, а после сам ја све више и више умешан и говорим о себи. Неке су постале мало дуже, наративније. А остао је неки бунтовнички дух."

Весна Јовановић: "Увек сте писали на енглеском језику, а потом су то други преводили. Какав је то осећај када ваше дело преводе на ваш матерњи језик?"

Чарлс Симић: "Па знате, чудно је. Зато што неки пут не могу да препознам песму или делове песме. Не бих тако рекао, чини ми се, да сам писао на том језику. А други пут кажем себи да бих баш тако ја рекао. Обе ствари су присутне, некад ми звучи страно, а други пут толико познато, толико интимно, као да сам ја писао на српском."

Весна Јовановић: "Добили сте и најзначајнију америчку песничку награду која потом песнике обавезује да нешто практично ураде за поезију осим што пишу стихове. Шта сте ви урадили?"

Чарлс Симић: "Нисам ништа урадио. Ја мислим да су мало љути због тога. Ја мислим да је ситуација у Америци одлична, много боља него када сам ја почињао педесетих година. Неки песници су имали врло лепе идеје, нпр. Бродски је предложио да се стави антологија у сваки хотел, у сваку хотелску собу, да поред Библије стоји Антологија америчке поезије. Одлична идеја, само неизводљива, јер који би издавач хтео да изда милионе и милионе књига које би ставили у хотелске собе... Ја нисам хтео да следим пут неизводљивих идеја, него сам рекао да не видим неку потребу моментално да се нешто побољша за америчку поезију, све је у реду."

Весна Јовановић: "Када бисте морали да одаберете једну песму која највише говори о вашем делу, која би то била?"

Чарлс Симић: "(изговара стихове песме "Камен")... Ја замишљам шта би било када бих ушао у камен, замишљам шта је унутра, у том малом облутку."

Песма о камену није му најдража, али је најпопуларнија. Зато је радо поклања онима који је воле читаоцима.