Фабриковање јавног мњења

Медији итекако утичу на формирање јавног мњења. Да је тако, сведочи и књига "Како се фабрикује јавно мњење", чије је издање на српском језику недавно промовисано у Француском институту, уз велико интересовање медија. Аутор Серж Алими, директор „Монд дипломатика" покушао је да, сакупивши на једном месту текстове које су он и његове колеге годинама објављивале у овом часопису, објасни механизме медијске манипулације западних влада и НАТО савеза у ратовима с краја 20. века и почетком 21. века.

Књига Сержа Алимија садржи готово све: објашњава узроке и последице, до детаља анализира механизме медијске манипулације и фабриковања лажних вести. Дефинише матрицу ратне пропаганде Запада и НАТО која се, једном успостављена и доказана као успешна, понавља од Косова до Авганистана, Ирака, Либије. Да ли то што сада СВЕ знамо, има икаквог значаја?

„Наша књига је у Француској објављена годину дана после рата на Косову. Дакле, нисмо чекали 20 година да бисмо објавили лажи које је НАТО користио. И нисмо били једини, било је ту много цењених новинара, као што је Данијел Перл, који већ крајем децембра 1999. године, на насловној страни Вол Стрит Журнала говорио о фалсификовању медијске кампање од стране НАТО како би био започет рат на Косову.

Шта ми из тога можемо да извучемо? Западне владе, у време рата, практикују лаж. Пракса неких новинара је да у тим лажима прате своју Владу. Наша жеља је била да овом књигом упозоримо грађане у Француској, али и другде - чувајте се лажи ваших влада, чувајте се оних новинара из ваших земаља који их тако лако прате."

Косово је и даље трусно подручје у срцу Европе, и извор многобројних проблема. Да ли је и данас Косово интересантно страним новинарима?

„Чињеница је да је одговор негативан. Западно јавно мњење, а мислим да је исто и у Србији, заинтересовано је за међународну ситуацију само када су њихова влада и војска директно умешани. Тада новинари трче, тада камере почињу да снимају. Чим конфликт стане, та земља пада у заборав. Мислим да већина Француза, а говорим о земљи коју добро познајем, немају ниједну идеју шта се дешава на Косову последњих 20 година. И чак мислим да већина њих, који су рецимо знали причу о српским ратним злочинима, нема било какво сазнање о етничком чишћењу чије су жртве Срби а који се десио после напада НАТО-а на Србију".

Једини вид борбе за истину у медијима, Серж Алими види у сазнавању, опрезу, критичком ставу и луцидности.