Питања из расејања

Навикли да се крајем јуна окупљају на годишњој Скупштини дијаспоре многи су и овог лета стигли у Београд. Неки од њих ће на дневни ред пред власт у Србији ставити своје теме. Нормализација односа матице и расејања је на првом месту.

„ Ми представљамо један активан део дијаспоре која живи са овим проблемом већ 20 година и зато смо дошли да видимо ако може нова влада да почне са новим идејама или старим идејама у новом руху", каже Мајкл Ђорђевић из Конгреса Српског Уједињења.

Ђорђевић је дугогодишњи, добро познати, активиста дијаспоре из Сједињених држава. Он каже да је постојећи модел сарадње преко Министарства за дијаспору добар, али да никада није у потпуности практично реализован, јер дијаспора може да помогне само уколико има праве услове.

„Прави услови су многи... Први услов да матица покаже да није маћеха и да је интересује расејање и да жели да га укључи", додаје Ђорђевић.

Борба за глас дијаспоре

Истраживања матице и дијаспоре појединачно, показују жељу за међусобним повезивањем, а предуслов за фактичко успостављање моста између Србије и расејања је право гласа, чује се све чешће из далека.

„То би био један велики знак да дијаспора добије иста права као многе дијаспоре у свету. Да може да гласа, а не 59 људи из Чикага, где има 200 000 Срба", каже Мајкл Ђорђевић.

Чувена бројка од 59 људи колико је на прошлим изборима гласало у Чикагу говори да проблеми које је изазвао јединствени бирачки списак тек треба да се реше. Уједно, то је и једна од три главне тачке платформе коју испред Конгреса Српског Уједињења представља Мирјана Самарџија.

Осим регулисања права гласа предлаже се да се задржи Министарство за дијаспору или неко слично тело, али са одговарајућим буџетом и знатно ефикасније. Предлаже се и да се представници расејања нађу у редовном сазиву Парламента Србије.

Зашто дијаспора не инвестира?

Према презентованим подацима српска дијаспора је по висини дознака матици седма на листи од 190 земаља. Од укупних давања 91% је у дознакама, а само 9 процената у директним инвестицијама. Просек овог односа у другим земљама је 50 - 50 посто.

"За једну економију је продуктивније када је тај додатак у форми директних инвестиција и сад је питање зашто српска дијаспора не даје више у инвестицијама?", каже Самарџија.

У потрази за решењем које би окончало неповерење дијаспоре у економски систем Србије, Самарџија се обратила међународним финансијским институцијама.

„У разговору смо са Светском банком и Међународном финансијском корпорацијом и гледамо како да се са дијаспором направи заједнички програм, један модел, да предамо Србији, да би ризик за инвеститоре био мањи и да ће све ићи како треба", каже Мирјана Самарџија, председница Конгреса Српског Уједињења.

Негативна пропаганда према Србима још увек траје

На стране инвестиције, али и на идентитет појединаца и група у расејању утиче и лош имиџ Србије и Срба у свету.

„У иностранству је огромна пропаганда која непрекидно траје, која се наставља још од рата деведесетих и према Србији и Републици Српској, јер не можемо избацити републику Српсу из националног корпуса. Та дефамација, клеватања непрекидно трају", каже Мајкл Ђорђевић.

Иницијатива против клеветања Срба у свету, али и у Србији, такође се налази међу предлозима појединих представника Српског конгреса уједињења. За такозвану Анти - дефамејшн (Serbian Anti-Defamation Association) групу очекују подршку државе Србије.