Мађарска влада угрозила опстанак србистике

Такозвани болоњски школски систем је, уз своје добре стране, високошколским установама и њиховим студентима у Мађарској донео и неке мањкавости које су запретиле да затворе врата појединих факултета и смерова. Управо у таквој ситуацији нашао се и смер за српски језик при Институту за славистику и балтистику Филозовског факултета Универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти.
Како нам је рекао проф. др Иштван Лукач, директор овог института, према правилима болоњског школског система, знање одређеног страног језика више није услов за упис на студије. То је довело до тога се приликом уписа студената смањи број припадника српске мањине у Мађарској, а ситуацију знатно отежава и одлука државе да драстично смањи број високошколаца чије ће школовање финансирати.

"Више нема усмених пријемних испита на језику за који се конкурише, а упис се врши независно од нас, на основу резултата које су кандидати показали на матури. Ако гледамо број уписаних, он варира од два до пет, шест студената годишње. Ова година донела је драстичне промене у мађарском високом школству. На филозофским факултетима је преполовљен број места за оне студенте чије школовање финансира држава, а то је случај и код нас. То је драстична и радикална промена. Што се бројева тиче, ми смо добили 850 финансираних места за свих шездесетак смерова", каже професор Лукач.

Наш саговорник истиче да је и на основу малог броја запослених јасно да се у таквим условима не може креирати перспектива за младу, амбициозну генерацију. Он ситуацију сматра алармантном, јер овакво стање може довести до укидања тзв. малих смерова, па и оног за српски језик.

"O томе редовно разговарам са деканом, који је на више форума јасно и гласно рекао да не долази у обзир укидање било ког студијског смера. Међутим, и декан ће бити немоћан уколико на одређеном студијском смеру не буде довољно пријављених студената. Било би јако важно да српска земаљска самоуправа у политичким преговорима са министарствима постави ово питање како би мађарска држава гарантовала одређени број финансираних места за упис припадника ове мањине. Једна могућност је да се ова проблематика реши у оквиру политичких преговора, можда чак и укључивањем матичне државе. Са друге стране, могуће решење је да самоуправа из сопствених извора издвоји средства за стипендирање одређеног броја студената из редова српске мањине", рекао је Лукач.

Др Александар Урком, предавач на смеру за српски језик, каже да је лично имао прилику да са овим проблемом ближе упозна руководство ССМ-а (Самоуправа Срба у Мађарској) и укаже на могућу стратегију за превазилажење проблема.

Мислимо да би решење могло бити расписивање конкурса за стипендирање студената српског језика, било у целости или кроз суфинансирање, од септембра ове године. Ми смо, као катедра добили усмену подршку и обећање да ће ССМ све учинити да се реализује ова замисао, али смо упознати и са чињеницом да у међувремену треба да се испоштује одговарајућа административна, односно законска процедура. Ја ипак верујем да ће наша иницијатива уродити плодом и да ћемо већ овог септембра моћи да међу нашим студентима видимо оне који су успели да добију одређену финансијску подршку од ССМ-а, као активни припадници српске заједнице", истиче господин Урком.