Дијаспора није војска за бусање у патриотске груди

Дијаспора је важан део нашег националног корпуса и Србија неће више да је доживљава као идеолошког непријатеља, политичку емиграцију, одливе мозгова, гастарбајтере, нити као војску за бусање у патриотске груди, рекао је Срђан Срећковић, министар вера и дијаспоре у разговору за „Торонто Новости".

Торонто Новости: „Радо сте виђени у дијаспори Канаде, конкретно Торонта, баш због својих идеја од којих су многе у протеклих неколико година и заживеле. Једна од њих је и пројекат Сваки Србин зна српски"?

Срећковић: „Сви Срби изван Србије морају знати, било да живе у Босни или Црној Гори или у Немачкој или у САД или у Аустралији или у Јужној Африци, Канади, или било где другде у региону или великом свету, и било да су млади или стари, сиромашни или богати, десничари или левичари - сви Срби су драгоцени својој отаџбини Србији. Држава је најодговорнији чинилац у служби изградње модерне Србије, али држави у том послу треба подршка и помоћ целе српске нације, ма где на свету Срби живели. Подршка Срба који живе изван Србије је услов успеха Србије јер, без тог дела нашег националног знања и енергије, Србија неће моћи да се избори са економском и политичком конкуренцијом солидарнијих и патриотскијих нација које већи напор улажу у развој своје матичне државе. Дужност је српске државе и српског друштва да помаже свим Србима изван Србије на сваки начин на који може, и да активно негује свест грађана Србије о значају и блискости који имају са Србима у региону и дијаспори. Зато је неопходно повратити поверење грађана Србије и Срба изван Србије у нашу државу, а држава мора конкретним резултатима заслужити поштовање и лојалност њених грађана, зато се и залажем за успех пројекта Сваки Србин зна српски".

Торонто Новости: „Због чега је по Вама, учење српског језика преко интернета, стратешки важан пројекат за очување националног идентитета?"

Срећковић: „Језик је лице једног народа. Неопходно је да сваки наш човек, ма где да живи, треба да влада својим матерњим језиком, да га говори, јер тиме, понајвише доприноси личним чином, опстанку српског идентитета и нас као народа. Све већа употреба Интернета довела је до стварања нових медија и начина за слање различитих (жељених, као и нежељених) порука. Значај ових медија, осим за компаније и бизнис сектор, нагло је порастао и у ширем друштвеном смислу. Председничку кампању Барака Обаме треба посматрати као својеврсну прекретницу у коришћењу ових медија у политичке сврхе, односно мобилизације и утицаја на јавност. Верујем да овим модерним средствима комуникација, који су све више и образовно-едукативни, можемо велики број нашег народа у свету, анимирати и да своју децу, уче српски језик, у свом дому, за својим рачунаром. Покренули смо пројекат и верујем у његов успех.
Када већ говоримо о интернету и „новим медијима" улога дијспоре у овом сегменту, који се пре свега односи на промотивне активности везане за Србију у оквиру социјалних мрежа у различитим земљама, може бити, такође, веома значајна."

Торонто Новости: „Шта подразумева стратегија очувања и јачања, матичне државе и дијаспоре?"

Срећковић: „Прва порука коју Стратегија шаље нашој дијаспори, а коју ја желим и вама да кажем јесте, да ће се убудуће све мере које држава Србија буде предузимала заснивати на принципу партнерства матице и дијаспоре. Избегаваће се застарели модели рада, који су оптерећивали односе матице и дијаспоре (неповерење, сумњичење, патерналистички однос, очекивање да дијаспора само даје матици, али да се не пита како ће се располагати оним што она даје, итд). Са једне стране, Стратегија је дефинисала однос државе Србије према својој дијаспори, коначно. Као кључне и најважније, зацртали смо 5 циљева: Позиционирање Србије као матичне државе свих њених држављана Републике Србије који живе у иностранству, као и припадника српског народа исељеника са територије Републике Србије и из региона, и њихових потомака. Систематска, организована и заједничка акција Србије и дијаспоре на побољшању имиџа Србије; Боља искоришћеност капацитета наше дијаспоре и то: у подстицању економског и привредног развоја Републике Србије и у јачању научног, технолошког, културног, просветног, спортског... и другог развоја земље; Затим, подршка дијаспоре у интегративним процесима Србије: године које долазе ће бити обележене разноврсним интеграцијама, пре свега кроз припрему за улазак у ЕУ, евроатлантским интеграцијама, али и у односима са регионом; Очување националног идентитета; Указивање домаћој јавности на капацитете и велики допринос који дијаспора даје развоју Србије.

Торонто Новости: „Конкурс матице Србије за суфинансирање пројеката у дијаспори изазива у Торонту многе полемике и указује на могућност шпекулације при избору и додели средстава, како појединцима, тако и организацијама. Имате ли увид у рад Комисије?".

Срећковић: „Министарство на чијем сам челу, средства организацијама у дијаспори даје искључиво на конкурсима, по закон предвиђеној процедури и уз поштовање свих општих моралних и правилима прописаних норми. Рад комисије је транспарентан и у складу са свим законским нормама у нашој земљи. Нема разлога да ико сумња у одлуку компетентних људи које седе у комисији. И Министарство културе Србије има конкурсе на којима учествују наши из дијаспоре и на идентичан начин додељује средства, јер је то у данашњој Србији, једино могуће. Прошло је време када се новац давао тајно, без икаквих критеријума. И ја сам чуо за неке проблеме и сумње на ранијим конкурсима, пре мог доласка у Министарство, али сада тога нема."

Торонто Новости: „Били сте пуних седам година потпредседник странке СПО. Шта се заправо десило да сте почетком децембра 2011. били разрешени дужности, по мишљењу многих, по принципу "преког суда"?

Срећковић: „То је била изрежирана недемократска акција која је на жалост показала да у мојој странци нема довољног демократског капацитета да се поштује право на другачије мишљење. Нисам желео да подлегнем континуираним притисцима да будем опозиција унутар Владе. Нисам желео, да опструирам државну политику која је дефинисана коалиционим споразумом и програмом рада Владе. Зато сам "смењен."

Торонто Новости: „Да ли је главни фактор било Ваше неслагање са политиком СПО према Косову и Метохији?"

Срећковић: „Нисам хтео да критикујем државну политику према Косову и Метохији око које постоји консензус унутар Владе. Политички је недопустиво и неморално седети у Влади, бити део коалиције, а понашати се као опозиција. То је против мојих уверења и мог васпитања. У исто време дубоко верујем да је сарадња са "Преокретом" и ЛДП суштински против интереса СПО. То је сарадња са странкама и организацијама које у програмском иидеолошком смислу немају готово никакве везе са оним што СПО представља последње две деценије. То су неспојиве политике. У једној реченици не разумем, и не умем да спроводим политику која се последњих месеци представља као политика СПО."

Торонто Новости: „Постоје ли у политичким круговима Србије политички дијалози?"

Срећковић: „Србија је постала озбиљна, модерна и демократска држава. У овом тренутку у Србији је највише слободе и демократије од када Србија постоји, и такво достигнуће, такав степен напретака, треба да буде на понос сваког поједница у Србији, јер је то заслуга свих нас, што смо утицали на сазревање свести сваког нашег грађанина, али и комплетне српске политичке сцене."

Торонто Новости: „Шта бисте као Министар вера и дијаспоре, истакли као своје атрибуте? Имате ли у овом тренутку јасан циљ?"

Срећковић: „Због разнородности Срба изван Србије, главне политичке поруке које се шаљу према Србима у иностранству, морају бити неидеолошке, разумне, модерне, јасне и људске. Свакој Српкињи и Србину је важно и драго да чује да је Србија земља реда, слободе, економских шанси и земља сигурности. Изгледа да чланство у ЕУ симболизује ове вредности, тако да би се међу главним порукама могла сврстати и да Србија треба да остане на путу у ЕУ. Овакве поруке шаљем, са таквим циљем, за нашу државу и наш народ".

Торонто Новости: „С обзиром да сте Министар вера, какви су Вам религијски погледи?

Срећковић: "Одрастао сам у православној, београдској породици, која је у потпуности поштовала српску традицију и веру православну. Тако сам одгојен и то сам понео из своје куће. Цео свој досадашњи живот провео сам држећи се тих основних православних принципа, као члан Српске православне цркве, који слави Светог Николу. И данас се трудим да на свог сина Николу, преносим ове исконске српске вредности."

Торонто Новости: „Одрасли сте у слободној земљи. Шта је по Вама слобода једног народа?"

Срећковић: "Циљ сваке политике наше државе је да што већи бро људи буде срећан, успешан и остварен. То је дефиниција општег интереса - задовољни људи чине просперитетно друштво. Све политике и реформе које се у Србији спроводе морају бити усмерене на побољшање живота наших грађана. Популизам који настоји да ућари угађањем баналним жељама супротан је политици визије и резултата у коју верујем. То је слобода једног народа - када је тај народ задовољан и срећан."

Торонто Новости: „Како видите Србију за 10 година. Да ли сте оптимиста?"

Срећковић: „По природи сам оптимиста. Србија ће се и даље развијати, привлачити стране инвеститоре и стварати модерно друштво, задовољних људи. Видим Србију у ЕУ, у кругу развијених и модерних европских држава и народа. Циљ нам је да српска деца и унуци живе у Србији, јер им је живот леп и просперитетан у својој земљи. Наша генерација зато мора да модернизује и обогати српско друштво и сврста Србе у ред развијених европских народа. Ако то не успемо, наша деца и унуци ће напуштати и даље своју земљу, као што су је напуштале и генерације наших предака у потрази за емигрантском срећом."

Торонто Новости: „Да можете да изаберете само једну мисију за дијаспору Канаде, шта би то било?"

Срећковић: „Унапређење и омасовљење школа за учење српског језика и културе, са интерактивним веб програмима и уџбеницима. То би био први пројекат који бих заједно са нашим у Канади решавао. У том процесу значајну улогу морају да имају, и имају српске институције и организације у Канади, и земљама у којима постоји дијаспора: школе, клубови, седишта удружења, црквене општине. Због тога је потребно идентификовати облике удруживања, успоставити он-лине базу институција у дијаспори, креирати алатке за идентификовањем њихових потреба, повезати их са сличним дружењима у матици, пружити институционалну, едукативно-информативну и пројектну подршку при аплицирању за фондове локалних заједница у земљама чланицама ЕУ и саме ЕУ везане за мањинска права,
мултикултуралност, интеграцију, родну равноправност,итд. То су веома озбиљне и комплексне ствари иморамо се усредсредити на то да их и остваримо."