Шта носи нови мањински закон у Мађарској?

Мађарска влада је средином новембра упутила парламенту на усвајање предлог новог мањинског закона, за који саме мањине тврде да није написан у договору са њима. Тим актом се, како наводе, крше њихова права, јер законодавац и не спомиње многе области које су за њих од кључног значаја. Спорни законски текст разматра се у парламенту по убрзаном поступку, с обзиром да нови мађарски устав ступа на снагу 1. јануара следеће године.

Имајући у виду да ће од овог законског акта у многоме зависити положај националних и етничких мањина у Мађарској, за његову оцену упитали смо председника Самоуправе Срба у Мађарској (ССМ) Љубомира Алексова, потпредседницу тог тела др Милицу Павлов и директора Српског института при ССМ-у Перу Ластића.

Љубомир Алексов сматра да ситуација није једноставна, пошто су представници мањина протеклих месеци у рукама имали више варијанти овог закона и то по правилу са врло кратким роковима за изјашњавање.

"Ми смо у више наврата о томе разговарали са представницима владе, али је битна разлика да ли само разговарамо о нечему, или се о томе и договоримо. Договарање је у овом случају изостало и жалостан је статистички податак да је одбијено око 80 одсто предлога које су у вези новог мањинског закона поднеле мањине", каже Алексов и додаје да у предложеном тексту мањинског закона има делова који су у директној супротности са међународним уговорима које је мађрска држава потписала.

"Закон не регулише низ области које су од суштинског значаја за мањинске заједнице, јер је непознаница на какав начин ће бити спроведени мањински избори, које ће организације добити право делегирања на тим изборима, колики ће бити цензус, да ли је у складу са европским прописима да се мањинска права везују за податке који су добијени приликом пописа становништва, што није било речено приликом спровођења пописа. Не знамо шта ни ће бити са нашим правима из области мањинског школства. Ако школе заиста прелазе у државно власништво, које ће бити ингеренције мањинских самоуправа и која су наша права у погледу сагласности на дати школски програм? Да ли је у реду систем у којем локалне већинске самоуправе могу да преузимају и надлежности мањинских самоуправа?", рекао је Алексов и додао да поред свих наведених питања стоји и отворено питање функционисања мањинских медија.

После заједничког састанка, представници мањина обратили су се писмом свим парламентарним групама и указали на недостатке законског предлога. Ако он и поред тога буде усвојен, мањине су, према речима председника ССМ-а, одлучне да користе сва уставном предвиђена правна средства како би се избориле за своја права.

Потпредседница земаљске самоуправе др Милица Павлов споменути предлог закона оцењује као жалосним, јер сматра да доноси много неизвесности.

"Примера ради, када су мањине тражиле гаранције у погледу мањинског образовања, одговор је увек био да ће ту сферу да регулише Закон о јавном образовању. Исти одговори стизали су и када су мањине покретале бројна друга питања која им нису гарантована мањинским законом. Све се пребацивало на неке друге, будуће законе, или на друге одлуке владе које ће наводно бити донете касније. То за нас нису прихватљи одговори, јер на основу њих нисмо у могућности било шта да планирамо. Не знамо да ли ће уопште наша права у појединим областима бити гарантована и заштићена", рекла је Павлов.

Оно што је највише спорно и што мањине не могу да прихвате, према речима наше саговорнице, јесте најава да ће се резултати пописа који је обављен ове године користити како би се ограничила постојећа мањинска права.

Самоуправа Срба у Мађарској се са примедбама на нови мањински закон обратила српској амбасади у Будимпешти и амбасадор Дејан Шаховић је покушао да начини кораке како би проблем био решен. Међутим, госпођа Павлов мисли да су власти у Мађарској тренутно далеко више посвећене што бржем усвајању спорног мањинског закона, него што покушавају да уваже захтеве мањина.

Коментаришући новонасталу ситуацију, директор Српског института при ССМ-у Пера Ластић каже да ће се новим законом наставити неповољне и штетне тенденције по српску мањину, започете генералном изменом мањинског закона из 2005. године.

"Нема смањења бирократских терета и намета на мањинским самоуправама и организацијама, већ напротив, наставља се гушење рада ових кључних организација за остваривање мањинских права. Нема више пара, нити јасних количинских финансијских гаранција за остваривање права", рекао је Ластић.

Ластић сматра да је поново главни удар извршен на пољу политичких права и то против месних мањинских самоуправа.