T-DAB - изазов пред вратима

Подсетићемо, Република Србија је, у складу са Споразумом GE06, стекла одређена права у смислу планирања и пуштања у рад SFN мреже уписаног алотмента.

Алотмент подразумева упис у План радио канала на коме ће се емитовати сигнал у одређеној географској области под одређеним условима. У Плану GE06 сви T-DAB алотменти Србије уписани су са референтном планском конфигурацијом четири - RPC4 и припадајућом референтном мрежом пет - RN5.

Два основна услова која морају да се испуне да би се одређени предајник пустио у рад на основу фреквенцијске расподеле у оквиру Плана GE06 су да прецизирани алотмент унутар кога фреквенцијска додела треба да ради мора бити уписан у у предвиђени План и да одговарајућа фреквенцијска додела мора бити уписана у ITU Master International Frequency Register (MIFR).

Поред тога важно је установити и географско-фреквенцијске односе међу алотментима у циљу адекватне попуне одређеног ареала. Односно, уписом алотмента у GE06 План Администрација је стекла право да упише у MIFR, а самим тим и да пусти у рад скуп предајника унутар алотмента чија одлазећа интерференција није већа од одлазеће интерференције коју производи сам алотмент, односно његова референтна мрежа.
Да би се проверио однос нивоа одлазеће интерференције фреквенцијских додела и RN мреже алотмента потребно је дефинисати тачке у којима се пореди ниво поља фреквенцијских додела RN мреже и ниво поља RN мреже у датим тачкама.

Осврт на недостатке

Равномерна и квалитетна покривеност свих региона државе јесте изазов пред вратима. У том смислу захтев да се испројектује T-DAB SFN који не би правио веће ометајуће поље од већ искоординираног нивоа који потиче од RN мреже алотмента, задаје значајна ограничења.

Да би било јасније ауторка рада се позива на два конкретна примера са локација Дели Јован и Тупижница. У алотменту 11Б, наведене локације могу се користити без координације са суседним администрацијама искључиво са параметрима који су недовољни за покривање становништва у источној Србији квалитетним сигналом. Овакав проблем ће се природно појавити на свим емисионим локацијама са високим котама и антенским системима који су, због захтеване сервисне зоне, усмерени ка границама суседних држава.

У алотменту СО-СУ-КИ-ЦОТ-ВЕН 12Д, у коме се због повољне топологије терена очекује најбоља могућа ситуација у смислу параметара рада, главне предајничке локације могу се користити, али са релативно малим израченим снагама.

Основна претпоставка приликом пројектовања мреже је ефикасно и рационално коришћење постојеће емисионе инфраструктуре, односно коришћење постојећих објеката, посебно зиданих и опремљених са енергетским прикључцима већег капацитета (трафо-станицама и агрегатима). Поводом тога, у оквиру пројекта преласка са аналогног на дигитално емитовање радио и телевизијског програма у Републици Србији планирана је реконструкција основних емисионих објеката. Реконструисани емисиони објекти требало би да раде у пуној снази, не само у смислу емитовања дигиталног телевизијског сигнала, већ и радијског.

Уколико се главне предајничке локације не користе адекватно, квалитетан сервис се једино може постићи повећањем броја предајника, односно пројектовањем густе мреже малих снага зрачења. У том смислу боље је решење испројектовати мрежу према расположивим
предајничким локацијама и реалним потребама (захтеваној сервисној зони), и такве фреквенцијске доделе искоординирати са администрацијама суседних земаља.