Три године РТС дигитала – Водич кроз дигитализацију

„Мало је парадоксално то што телевизија спада међу последње медије и последње ствари које се дигитализују, јер је већ све око нас практично дигитализовано - од телефона преко кућних апарата, дакле ми се дигитализацијом, дигиталним приступом већ увелико користимо, тако да је дигиталитација телевизије неминовност и због тога је веома важно да знамо шта се догађа у том апарату који гледамо, према неким проценама, седам до осам сати дневно", рекао је Зоран Станојевић, помоћник гл. и одг. уредника Информативног програма за нове медије.

Пошто је најављена израда нове стратегије за прелазак на дигитално емитовање програма, уредница емисије др Татјана Ћитић најављује и наставак Водича када се за то стекну услови.

„Овом емисијом смо одшкринули врата дигиталног доба радиодифузије. Наставак Водича ће бити о пилот-мрежи која би требало да буде „активна" од почетка 2012. Водич ће гледаоце потом упознати и са значајним одлукама које доноси нова стратегија, чији ће основ, како је најављено, бити прелазак на дигитално емитовање по регионима. Када се на тржишту буду нашли у већем броју ТВ пријемници, као и DVB-T2 декодери, Водич ће за тему имати опремање домаћинстава и техничке информације. Посебну пажњу посветићемо дигитализацији руралних домаћинстава."

Пошто ће епизоде Водича кроз дигитализацију настајати у складу са значајнијим корацима у процесу преласка на дигитално емитовање програма, и пре њиховог обједињеног емитовања на програмима РТС-а, биће доступне на порталу rts.rs/digitalizacija где се већ могу наћи најважније информације о дигиталној телевизији.

"За ове три године било је много програмских и техничких изазова. Свакако је највећи, не само у нашем случају већ и у случају свих емитера у дигиталном добу, како привући младу публику. На основу последњих података AGB-а, целодневни програм културе и уметности највише гледа популација између 30 и 39 година. То је потврда доброг програмског планирања. Велики изазов је био и остварити континуирани програмски квалитет уз скромна улагања. Нема примедби на садржај. Све ређе су и примедбе у вези са неким техничким питањима, које најчешће немају везе са нама већ са кабловским системима који дистрибуирају програм", каже др Татјана Ћитић, oдговорни уредник Редакције дигиталног програма РТС-а.

"Чињеница је да свакога месеца на концерт, у позориште или у неку добру културно-уметничку или образовну причу поведемо око 683.000 гледалаца и да тај број из месеца у месец расте. Дужина провођења времена уз РТС дигитал иде у прилог оцени да смо нашли добар рецепт за успех специјализованог некомерцијалног програма ове врсте. Нажалост, програм из техничких разлога још увек није доступан свим гледаоцима на територији Србије", рекла је Татјана Ћитић.

"Медијски јавни сервис је усред процеса дигитализације. Према проценама, у наредном периоду требало би да буде уложено око 12 милиона евра како бисмо спремни дочекали прелазак на дигитално емитовање програма. Програмски и продукционо морамо се у потпуности прилагодити новим технолошким захтевима и могућностима. Ту су и бројна друга питања, поред осталог и кадровска, која морају ићи у корак са развојним трендовима традиционалне телевизије која улази у једно неизвесно доба", појаснила је Ћитићева.