Улога јавног сервиса у 21. веку

Карол Јакубович (Karol Jakubowicz), председавајући Информативног центра Унескоа за медије, поставио је питање да ли ће јавни сервис доживети ''помрачење'' или га очекује ''светла будућност''. Луис Розето (Louis Rossetto) види дигиталну револуцију у области медија као метеор који уништава диносаурусе. Пред тим су све друштвене институције, од локалних до наднационалних застареле. Ед ван Лун (Ad van Loon) приказао је пут медијских садржаја од аутора, продукције, емитера, преко разноврсних канала, платформи и начина дистрибуције, до корисника.

Укључујући се у овај глобални процес треба се чувати ''технофилије''. Најважнији је квалитет садржаја који ће се емитовати. Нове технологије неће елиминисати потребу за јавним сервисом. Улога јавног сервиса је да обезбеди довољно садржаја домаће продукције, квалитетних садржаја из културе, науке, образовања, да негује националне вредности и традицију и да обезбеди актуелне, разноврсне садржаје о свету.

Развијају се и скале за мерење и процену квалитета ТВ програма које сe разликују за различите врсте програма и формата јер се не вреднују исти елементи, већ специфичности одређених садржаја које се морају стандардизовати. Међутим, поређења су могућа како међу емисијама исте врсте, тако и међу различитим програмским врстама.

Међутим, изгледа да се комерцијални, приватни емитери боље прилагођавају променама потрошачких клишеа него што то чине јавни медијски сервиси, посебно код млађег узраста. Главна јавна политика и политика Европске уније је да право конкуренције не сме да спречи трансформацију старог јавног сервиса у нови медијски јавни сервис. Јер то је данашњи изазов - како сачувати оно што је једна од основа социополитичких и медијских институција развијених у демократији Западне Европе у XX веку. У новом технолошки развијеном свету обавеза је јавних медијских сервиса да буду заступљени на свим платформама, да фундаментално реформишу организациону структуру, да негују партнерство са другим друштвеним чиниоцима и партнерство са грађанским друштвом као и нови начин друштвене комуникације. То значи да јавни сервиси треба да сарађују са друштвеним институцијама, посебно са институцијама културе, невладиним сектором и актерима у истраживању и развоју. Универзалност, различитост, независност и посебност као основне карактеристике јавног сервиса подразумевају се, као и независан став према политичким чиниоцима.