Аудиовизуелни сервиси на захтев у Европи

Студија даје преглед аудиовизуелних сервиса на захтев, у Европи, а заснована је на критеријумима нове Директиве о аудиовизуелним медијским услугама усвојене 2007. године. Према Директиви, под Видеом на захтев подразумевају се сви ‘'телевизични'' (TV-like) сервиси, а не сви они који су доступни на захтев путем Интернета и осталих електронских уређаја.

Директивом о аудиовизуелним медијским услугама, у складу са појавом нових информационих технологија регулаторне мере се проширују на нелинеарне садржаје као што је услуга Видео на захтев и програме пласиране путем Интернета и мобилне телефоније. До краја 2009. године све чланице Европске уније су морале почети са применом Директиве о аудиовизуелним медијским услугама, коју је у Бриселу, 2007. усвојио Европски парламент. Директива је замена, односно, допуна Конвенције о прекограничној телевизији која је усвојена 1989. и два пута ревидирана - 1997. и 2007. Конвенцијом о прекограничној телевизији регулисано је јединствено европско радиодифузно тржиште с намером да се њена примена прошири и ван граница Европске уније, чиме се гарантује слобода пријема и реемитовања телевизијских програма преко државних граница и регулишу програмски садржаји, стандарди у циљу заштите малолетника, права на говор, стандарди у рекламирању и телешопингу, стандарди у спонзорисању аудиовизуелних медијских сервиса и програма.

Примењујући те критеријуме, Европска аудиовизуелна опсерваторија идентификовала је 696 сервиса, 366 различитих провајдера који су постојали до децембра 2008. Велика Британија имала је највише сервиса (145), следе Француска (106) и Италија (93). Више од половине сервиса доступно је путем Интернета, 30% путем DSL мреже (IPTV), 7% путем кабла, и мање од 3% путем сателита. У том тренутку, једино су у Великој Британији, постојали сервиси на захтев доступни путем дигиталне терестријалне телевизије на Top Up ТВ платформи.

Ово истраживање не узима у обзир сервисе који се дистрибуирају путем мобилне телефоније (који се умножавају захваљујући успеху Аpple iPhone), или вебсајтова посвећених искључиво прибављању информација, трејлерима или програмима за одрасле. Такође, нису обухваћени ни комерцијални канали у контексту видео шеринг сајтова, као што су YouTube и Dailymotion. Упркос укидању неких значајних сервиса број нових сервиса расте.