Дигитална телевизија и у селима уз сет-топ-бокс

Бољи тон и слика на телевизорима без обзира на марку и годиште, већи избор ТВ канала, нове услуге, праћење програма на неком од језика мањина или оног прилагођеног за особе оштећеног вида или слуха - све то доноси прелазак са аналогног на дигитални сигнал. Леп сет услуга, али као и уз сваку новину, кориснике занима једно питање: колико ће то да кошта?

За оне који имају собне или кровне антене, а према неким проценама таквих је у Србији око 40 одсто, приближно 30 евра. Наиме, њима неће бити потребан нови телевизор, али ће им бити неопходан сет-топ-бокс (СТБ) уређај који омогућава пријем дигиталног сигнала, а кошта око 30 евра. Корисници сателитске и кабловске телевизије, као и они који програме прате преко IPTV, неће имати никаквих трошкова због дигитализације јер сами провајдери обезбеђују опрему за пријем дигиталне телевизије. СТБ уређаји, као и нови телевизори који задовољавају техничке стандарде имаће зелену налепницу са натписом "дигитал ТВ" као жиг гаранције.

На тај начин потрошачи ће бити заштићени и знаће да купују производ који одговара техничким стандардима дигитализације, објашњава у разговору за "Политику" Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине туризма и телекомуникација.

"Закон о електронским комуникацијама дефинише да је држава у обавези да најугроженијима, пре свега корисницима новчано-социјалне помоћи, донира сет-топ-боксове. Програм шеме помоћи био је разматран на радној групи за дигитализацију прошле недеље, а размотрићемо и да ли је могуће обухватити мало ширу категорију становништва који би овај уређај добили бесплатно. То зависи од ребаланса буџета. Влада ће донети уредбу којом ће дефинисати критеријуме и начин испоруке СТБ уређаја, очекујемо да она буде донета одмах после ребаланса буџета, до краја септембра", рекла је Татјана Матић.

Прелазак на дигитални сигнал не значи само бољу слику и тон на телевизорима. Ослобађањем аналогног спектра отвара се могућност да се он користи за читав низ нових услуга, између осталог и мобилне телефоније. Наша саговорница објашњава да се то пре свега односи на развој широкопојасне мреже, односно добру покривеност интернетом, посебно руралних крајева.

"Углавном све земље у региону прешле су на дигитално емитовање. Неке од њих су ослобађањем аналогних фреквенција и њиховим уступањем оператерима за друге услуге приходовале и до сто милиона евра. Добра покривеност интернетом је предуслов за пословање, и свакако ће допринети равномернијем развоју удаљених подручја. Колико је важно да имате пут и саобраћај, толико је важно да имате добру интернет везу негде у унутрашњости Србије, где бисте отворили неку фабрику", напомиње Татјана Матић.

Прелазак на дигитални сигнал је и међународна обавеза Србије, будући да је наша земља потписник докумената из Женеве којима је утврђен прелазак са аналогног на дигитално емитовање. Наш рок за прелазак на дигитални сигнал је 17. јун 2015. године. Након тог периода, престаје међународна обавеза заштите аналогног емитовања од ометања дигиталним ТВ сигналом.

"Од првог септембра почели смо са симултаним емитовањем аналогног и дигиталног сигнала, до краја фебруара 2015. године биће истовремено емитован и један и други сигнал. То ће омогуити грађанима да се постепено пребаце на дигитални сигнал. Цела Србија ће у фазама бити прекривена са оба сигнала, а до сада је више од 90 одсто становништва покривено дигиталним сигналом. Остатак су углавном геоградски захтевна подручја где је потребно више предајника. Обавеза државе је да покривеност становништва буде 95 одсто, а ми смо већ сада на више од 90 одсто. Усагласили смо са Европском банком за обнову и развој (EBRD) све детаље око кредита који ће ЈП "Емисиона техника и везе" узети пре свега за набавку опреме која ће бити монтирана на локацијама са репетиторима. У наредном периоду нас, дакле очекује финализација кредита са Европском банком, набавка опреме, доношење уредбе и подела сет-топ-боксова најугроженијим становницима", каже Татјана Матић.