Бржа дигитализација и јефтинији интернет

Даница Николић из Ниша живи сама и доста времена проводи уз ТВ програм. Стари телевизор је још служи, али је, каже, спремна за дигитализацију.

"Изборићу се и поред тога што сам пензионер, да уђем у куповину новог телевизора, јер је овај и тако стар и неће моћи да издржи тај програм који ће тек наићи", каже Даница.

Нове апарате који подржавају дигитални сигнал мораће да набаве и остала домаћинства, а изузетан квалитет слике, кажу познаваоци, оправдаће улагање. Дигитални сигнал умањиће сметње које иду уз антенске системе, а процес дигитализације покренули су и кабловски оператери.

"Наша предност је у директном контакту са терминалном опремом са пријемницима који су код корисника и тај развој ми подржавамо из разлога што надопуњује нашу технологију", каже Андрија Беднарик из Пословног удружења кабловских оператера Србије.

Дигитализација, која треба да се заврши до средине 2015. године, једна је од тема међународне научне конференције ТЕЛСИКС која се одржава на нишком Електронском факултету. Тај процес, сложни су учесници, иде споро, али би се могао убрзати коришћењем фреквенција телевизије "Авала".

"И ако би се то искористило, до краја године могли бисмо да имамо 60 одсто становништва покривено, а до средине идуће године и да завршимо тај процес, значи и пре овог рока. На тај начин би се одређене фреквенције ослободиле", каже директор РАТЕЛ-а Милан Јанковић.

"Моје мишљење је да су најзаинтересованији мобилни оператери јер ће коришћењем тог дигиталног профита који се ослобађа изнад 55. и 56. канала моћи да понуде услуге интернета далеко јефтиније него до сада и да покрију далеко већи простор", каже професор др Саша Николић са Електронског факултета у Нишу.

У Србији сада има 15 предајника у оквиру иницијалне мреже који покривају мање територије, а земаљску телевизију користи више од половине популације.