Телекомуникације и стварност

Након обезбеђивања регулаторног оквира за потребе либерализације тржишта телекомуникација у Републици Србији и његовог спровођења у пракси од Републичке агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ), стекли су се потребни услови да се за временски период који обухвата пет последњих пословних година анализирају финансијске перформансе сектора телекомуникација и тако најбоље оцене ефекти уложених напора у уређење овог тржишта.

Спремност на изазове

На овој презентацији се сектор телекомуникација посматрао првенствено из перспективе економских, односно финансијско-рачуноводствених односа. Овакво гледиште је данас и више него неопходно будући да постоји низ разлога за једно овакво истраживање које је имало за циљ да тестира да ли сектор телекомуникација у нашој земљи може постати покретач привредних активности, као што је то случај у многим земљама у свету.

"Пет година од почетка либерализације тржишта стекли су се временски услови да са једне дистанце измеримо резултате либерализације. Верујемо да ће резултати овог истраживања имати једну ширу друштвену корист, како за државу и креаторе економске политике, постојеће инвеститоре на тржишту телекомуникација, за операторе који су сваки дан на тржишту, тако и за сву другу заинтересовану јавност", рекао је професор Милићевић.

Као подлога за ово истраживање послужили су званични финансијски извештаји од око 450 привредних субјеката који према евиденцији Агенције за привредне регистре чине област 061- Телекомуникације, иако би се ова област несметано, имајући у виду њен шири друштвени значај, могла назвати сектором, што су аутори ове студије и учинили.

Парадоксални положај сектора телекомуникација на тржишту

"Што се тиче структурног положаја ликвидности сектора установили смо да је он слаб и да сектор телекомуникација дели судбину остатка привреде, што није изненађујуће пошто се структурни положај ликвидности мери на основу односа између обртне имовине и њених делова с једне стране и краткорочних обавеза са друге стране. У сектору телекомуникација својствено је јако мало улагања у обртну имовину, односно недовољно средстава се издваја за улагања у залихе и потраживања. С друге стране, када се посматра усклађеност новчаних токова, дошло се до закључка да у оном најважнијем делу за ликвидност, у делу где смо упаривали приливе и одливе готовине из оперативних односно пословних активности, констатовали смо да сектор телекомуникација остварује нето новчани ток који је позитивног карактера", рекао је Милићевић.

Он је истакао да сектор телекомуникација недовољно ефикасно управља залихама, односно потраживањима, али веома ефикасно управља добављачима уз помоћ којих одржава своју ликвидност.

"Оно што није очекивано јесте чињеница да за ових пет година у сектору телекомуникација много брже расту улагања у обртну имовину него у сталну имовину", казао је Милићевић.
Он је додао да сектор изузетно мало улаже у набавку нових и модернизацију постојећих капацитета, урушава се вредност власничког капитала, расте задуженост, поготово она краткорочна, неадекватно је финансирана имовина, сопствени нето обртни капитал и нето обртни капитал такође опадају, финансијска равнотежа је озбиљно нарушена, док су дугорочни ризици у порасту", забринуто додаје Милићевић и додаје: "Сектор телекомуникација је натпросечно профитабилан сектор у привреди Србије и налази се у зони добитка. Истовремено, интерни извори финансирања су ограничени, задуженост увек стоји као опција, али она носи одређене ризике."

Сектор телекомуникација у Србији има потенцијал за раст. Он своју будућност и даље мора градити на позајмљеним изворима финасирања, али уз радикално другачије околности. Амбијент задуживања мора да буде другачији и за то се мора побринути сектор телекомуникација.