Продужи живот

Као народ, нисмо свесни значаја завештања органа, зато је неопходно мењати свест грађана, каже хирург Душан Шћепановић, који скоро шест година живи са трансплантираним срцем. Његов утисак је да грађани имају подељено мишљење о донирању органа, чему су највише допринеле приче о аферама у здравству и трговини органима, али и страх.

Овде можете погледати/преузети емисију "Око"

Да ли ће се нека породица одлучити да донира органе свог ближњег, умногоме зависи од информисања, али и од регије из које та породица потиче, каже докторка Мирјана Лаушевић, која је координатор за трансплантацију у Клиничком центру Србије.

Каже да се у просеку скоро свака друга породица на то одлучи, што је, за услове Србије, веома добар резултат.

РТС већ четири године извештава о значају завештања органа.

"Само десет породица је 2008. године пристало је да донира органе, 2009. 26 породица, а 2010. 38 породица. Прошле године 27, а до октобра ове године 23 породице", објашњава новинарка РТС-а Ана Стаменковић.

Сви су сагласни да је неопходно што више извештавати о значају донирања органа, јер се тако мења свест и смањуу страхови и недоумице грађана.

Душан Шћепановић инсистира на измени закона. По његовом мишљењу, требало би применити правило да су сви потенцијални донори, осим оних који се изричито изјасне да су против.

Сматра да је недопустиво да се за годину дана у Србији уради тако мало трансплантација - примера ради у Клиничком центру Србије само 24 од почетка године.

"Словенија са 2 милиона становника урадила је 15 трансплантација срца, Хрватска 40 само прошле године, а ми 13 година ниједну", каже Шћепановић.

Докторка Лаушевић сматра да је "50 бубрега за један здравствени центар оптималан минимум да би лекари били утренирани".

Србија је данас добила јединствену листу и образац донора органа, а до сада је донорску картицу потписало око 70 хиљада грађана.

Гости Ока подсећају да је картица знак подршке донирању органа и да је много већа шанса да вам орган затреба, него да будете донор.