Парафискална зона

Не зна се тачан број агенција које постоје у Србији, али се зна да се од почетка светске економске кризе њихов број увећао за петину. Већи број агенција истовремено значи и већи број тзв. парафискалних намета. Рачуница је сурова: сваки грађанин Србије годишње потроши око 100 евра на плаћање тих намета!

Таксе за шумарину, за коришћење рибарских подручја, рекламних паноа, за држање средстава за игру, за прекомерно коришћење државног пута. Многе од њих плаћамо, а чак и не знамо да постоје.

Анализа коју су урадили Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Ју-Ес Ејд (USAID) показује да је таквих намета више од 300, а већина њих не пролази кроз централни трезор. Колики је тачно укупан износ – не зна се. Једино што се зна јесте да је 77 намета само у прошлој години наплаћено преко 730 милиона евра. "То је 2 одсто бруто друштвеног производа, односно 40 одсто директних страних инвестиција или – 530 евра годишње по једном запосленом у привреди", објашњава Владан Атанасијевић, члан Управног одбора НАЛЕД-а.

НАЛЕД указује на неправилности. Представници те организације учествују и у радној групи Министарства привреде и финансија и, како је најављено, већ од 1. октобра може се очекивати укидање 104 парафискална намета.

Атанасијевић напомиње да је важан и притисак јавности и медија и да би он могао да допринесе да се укидање непотребних намета и процедура убрза.

Кампања "Питајте када", коју организују РТС и Национална алијанса за локални економски развој, уз подршку Ју-Ес Ејда и Фонда за отворено друштво, траје до краја године, а већ почетком следеће очекују се и конкретни резултати.