Џез великани – Ernie Watts

Вотс је рођен у Норфолку, у Вирџинији, где је почео је да свира саксофон са 13 година. Након кратког периода на Универзитету „Вест Честер“, похађао је Музички колеџ „Беркли“ захваљујући стипендији часописа „DownBeat“. Крајем 1960-итх био је на турнејама са Бади Ричом, на једној од алт саксофонских столица, а на турнеји Стејт департмента САД са групом Оливер Нелсона посетио је Африку.

Вотс је свирао алт саксофон са бендом „The Tonight Show Band“ под вођством Док Северинсена 20 година и био  члан оркестра „Love Unlimited“ Бери Вајта. Био је главни солиста на многим албумима Марвин Геја за издавачку кућу „Motown“ током 1970-тих, као и на многим другим поп и R&B сесијама током својих 25 година као студијски музичар у Лос Анђелесу. Освојио је две „Греми“ награде као инструменталиста. 1978. године снимио је саксофонски соло за хит сингл Ендру Голда „Never Let Her Slip Away“.

Вотс је додат у поставу пратећих музичара на петом концерту америчке турнеје Ролингстонса 1981. године и био је са њима до краја турнеје. Средином 1980-тих, одлучио је да се поново посвети џезу. Снимао је и био на турнејама са немачким гитаристом и композитором Торстен де Винкелом, бубњарем Стив Смитом и клавијатуристом Том Костером. Позван је да се придружи Чарли Хејденовом „Quartet West“ - њих двојица су се срели иза сцене једне вечери након што је Хејден чуо Вотса како свира „Nightbird“ Мишел Коломбијеа.

Вотс је такође свирао на „саундтрековима“ за филмове „Briljantin“ и „Boja purpura“ и на уводној песми за ТВ серију „Night Court“.  1982. године његова верзија песме „Chariots of Fire“ представљена је у епизоди 4. сезоне серије WKRP у Синсинатију („Стварање Венере“).

Године 1986, Вотс је посетио Јужну Америку са „Pat Metheny Special Quartet“, заједно са Чарли Хејденом и Пол Вертиком, свирајући у клубу „Shams“ у Буенос Ајресу..

Године 2008, његов албум „Analog Man“ освојио је награду „Independent Music Award“ за најбољи џез албум. Такође, свирао је на албуму Курт Елинга „Dedicated to You: Kurt Elling Sings the Music of Coltrane and Hartman“, који је освојио „Греми“ награду за најбољи џез вокални албум 2011. године.

2009. године овај албум је имала прилике да чује „уживо“ публика Београдског Џез Фестивала, на коме су Ерни Вотс и Курт Елинг наступили заједно, са великим успехом, пред одушевљеном публиком.

Током веома плодне и разноврсне каријере сарађивао је са бројним звездама џеза, популарне музике и оркестрима, као што су: Серђо Мендес, Доналд Берд, Пол Енка, Џин Херис, Боби Хачерсон, Квинси Џоунс, Ли Ритенур, Лало Шифрин, Џералд Вилсон, GRP All-Star Big Band, The Super Black Blues Band,...