Биг биг бенд – Roy Hargrove Big Band

Харгроув је похађао „Беркли колеџ“ за музику 18 месеци уз стипендију, пре него што се пребацио на „Нову школу“ у Њујорку. У блиској музичкој заједници џеза, метеорска снага његовог доласка била је упоредива само са Марсалисовим око деценију раније.

Жустри, асертивни солиста са тоном који је могао да евоцира или углачани челик или меки, златни сјај, Харгроув је био оживљавајуће присуство у џезу током последњих 30 година. Зрачио је лукавом, блиставом харизмом на сцени, било да је био на касноноћном џем сешну или у највећој концертној дворани. Његова способност за „сагоревање“ и бравуру била је једнака његовој посвећености лиризму, посебно у баладама на флиглхорни.

Дао је кључни допринос у покрету с краја 19. и почетка 20. века познатом као нео-соул, али jе увек одржавао своје упориште у мејнстрим џез традицији; своје искораке у друге облике црначке музике видео је као продужетак, а не као одступање од те традиције.

Харгроув је такође брзо заслужио жељено одобрење својих колега - не само алт саксофонисте Боби Вотсона, који му је пружио нека од својих првих искустава у студију за снимање, већ и титана тенор саксофона Сони Ролинса, који га је угостио у мелодији под називом „Млади Рој“ 1991. године (а такође и на његовом концерту поводом 80. рођендана 2010. године).

Харгроув је био двоструки добитник „Гремија“, у две илустративне категорије: најбољи џез инструментални албум 2003. године за „Directions in Music“, са пост-бап супергрупом са пијанистом Херби Хенкоком и саксофонистом Мајкл Брекером; и најбољи латино џез наступ 1998. године за „Habana“, револуционарни афро-кубански пројекат снимљен у Хавани.

„Рој Харгроув Биг Бенд“ био је један од неколико ансамбала које је предводио - формиран да представи своје оригиналне композиције и аранжмане у  грандиознијим, оркестарским размерама. Биг бенд му је омогућио да истражи масивни „зид звука“ који је мешао традиционални свинг са модерним соул текстурама.  Првобитно окупљен 1995. године за “Village Jazz Festival“ у Њујорку, група је постала главни ослонац Харгроуве касније каријере. Албум „Emergence“ (2009) је  једино студијско издање бенда. Садржи изузетне нумере попут „Roy Allan“ (посвећене његовом оцу) и омиљени вокални стандард фанова „September in the Rain“, где је сам Харгроув представио свој певачки глас.

Након Харгроувове преране смрти 2018. године, његова супруга и ћерка поново су формирале бенд кроз „Roy Hargrove Legacy LLC“, предвођен музичким директором Брус Вилијамсом и помоћним директором Џејсон Маршалом – који наставља традицију Ројеве музике и држи сећање на овог великана џез трубе.