Џез великани – Johnny Griffin

Студирао је музику у средњој школи „ДуСејбл“ у Чикагу код Волтера Дајета, почевши на кларинету пре него што је прешао на обоу, а затим на алт саксофон. Док је још био у средњој школи са 15 година, Грифин је свирао са Ти-Боуном Вокером у бенду који је водио Вокеров брат.

Грифин, кога су звали „Мали џин“ , због свог ниског раста и снажног свирања, започео је каријеру средином 1940-их, која је трајала све до његовог одласка.

Алт саксофон је и даље био његов омиљени инструмент када се придружио великом бенду Лајонела Хемптона, три дана након што је завршио средњу школу, али га је Хемптон охрабрио да свира тенор, свирајући заједно са Арнетом Кобом. Први пут се појавио на снимку у Лос Анђелесу са Хемптоновим бендом 1945. године са само 17 година.

До средине 1947. године, Грифин и колега из бенда Хемптона, Џо Морис, формирали су секстет састављен од локалних музичара, укључујући Џорџа Фримена, у ком је остао наредне две године. Његово свирање се може чути на раним ритам и блуз снимцима за „Атлантик Рекордс“. До 1951. године, Грифин је свирао баритон саксофон у R&B септету који је предводио бивши члан бенда Арнет Коб.

Након повратка у Чикаго после две године службе у војсци, Грифин је почео да стиче репутацију једног од водећих саксофониста у том граду. Придружио се Арт Блекијевом бенду „Jazz Messengers“ 1957. године,  а његови снимци из тог времена укључују албум који спаја „Messengers“ и Телонијуса Монка. Грифин је потом наследио Џона Колтрејна као члан Монковог квартета „Five Spot“.

Грифинов јединствени стил, заснован на запањујућој техници, укључивао је огроман канон би бап језика. Био је познат по томе што је обилно цитирао класичне, оперске и друге музичке облике. Као изванредан свирач, често је био подвргнут „сешнима за резање“ (музичкој борби између два музичара) у којима је учествовала легија тенора, како у његовом родном граду Чикагу са Хенк Моблијем  и Џин Амонсом, тако и на турнеји. Сићушан, био је препознатљив као монден, луксузних одела,  добар бизнисмен и омиљени бендлидер међу другим музичарима.

Грифин је био вођа на свом првом албуму „Blue Note, Introducing Johnny Griffin“, 1956. године. На снимку су такође учествовали Винтон Кели на клавиру, Керли Расел на басу и Макс Роуч на бубњевима, а донео је Грифину велико критичко признање.

На албуму „A Blowin' Session“ (1957) наступили су Џон Колтрејн и Хенк Мобли. Свирао је са „Art Blakey's Jazz Messengers“ неколико месеци 1957. и у „Thelonious Monk Sextet and Quartet“ (1958). Током овог периода, снимио је сет са Кларком Теријем на песми „Serenade to a Bus Seat“, у којој је наступао ритам трио Винтона Келија, Пола Чемберса и Филија Џоа Џоунса.

Преселио се у Француску 1963. године, а касније у Холандију 1978. године. Осим што се редовно појављивао под својим именом у џез клубовима као што је лондонски „Рони Скот“, Грифин је постао саксофониста „првог избора“ за гостујуће америчке музичаре који су били на турнејама по континенту током 1960-их и 1970-их.

Године 1965. године снимио је албуме са Весом Монтгомеријем, накратко се поново придружио Монковим групама (Октет и Нонет) 1967. године, а затим је до 1969. године био део „Биг бенда Кени Кларк/ Френси Боланд“.

Грифин и Дејвис су се поново срели 1970. године и снимили албум „Tough Tenors Again 'n' Again“ и поново са Дизијем Гилеспијем „Big 7“ на џез фестивалу у Монтреу. Крајем 1970-их, Грифин је снимао са Питером Херболцхајмером и његовим Биг бендом, у којем су, између осталих, били и Нет Адерли, Дерек Воткинс, Арт Фармер, Слајд Хемптон, Џигс Вигам, Херб Гелер, Вилтон Гејнер, Стен Гец, Џери Малиген, Рита Рејс, Џин „Тутс“ Тилеманс, Нилс-Хенинг Ерстед Педерсен…

Такође, снимао са квинтетом Неата Адерлија 1978. године, а исте године Грифин и Декстер Гордон су се вратили у САД и наступали на фестивалу „Еклипс џез“ у Ен Арбору, пре него што су снимили албум „Уживо у Карнеги холу“.

Године 1995. Грифину је додељен почасни докторат музике „Музичког колеџа Беркли“.