Џез великани – Phil Woods

Рођен  у Спрингфилду, у Масачусетсу, почео је да узима часове од Харви Лароза у локалној музичкој продавници, након што је са 12 година наследио саксофон. Његови идоли на алт саксофону били су Бени Картер и Џони Хоџис. Студирао је музику код Лени Тристана на „Менхетн школи музике“ и на „Џулијарду“. Иако није копирао Чарли Паркера, Вудс је био познат као „Нова Птица“, надимак који су добијали и други алт саксофонисти попут Сони Ститa и Кенонбол Едерлија.

Педесетих година прошлог века, почео је да води сопствене бендове. Квинси Џоунс га је позвао да прати Дизи Гилеспија на светској турнеји коју је спонзорисао Стејт департмент САД. Неколико година касније, са Џоунсом је био на турнеји по Европи, а 1962. године по Русији са Бени Гудменом.

Након пресељења у Француску 1968. године, Вудс је предводио бенд „European Rhythm Machine“, који је тежио авангардном џезу.  1972. године вратио се у САД и након неуспешног покушаја да оснује електронску групу, формирао је квинтет, који је наступао, са неким променама у саставу, до 2004. године.

Вудс је скоро 30 пута освојио награду за најбољег алт саксофона у годишњој анкети читалаца часописа „DownBeat“, а његов квинтет је неколико пута награђен титулом најбољег малог састава.

Издао је велики број албума, као бендлидер и ко-лидер, појавио се на бројним другим као „sideman“, сарађујући са невероватном листом звеза џез музике – Мени Албам, Гери Бартон, Дизи Гилеспи, Квинси Џоунс, Мишел Легран, Брајан Линч, Херби Мен, „Modern Jazz Quartet“,

Телониоус Монк, Оливер Нелзон, Лало Шифрин, Џими Смит, Кларк тери, Џорџ Волингтон, Бени Бејли, Луи Белсон, Боб Брукмајер, Кени Барел, Бени Картер, Рон Картер,  „Kenny Clarke/Francy Boland Big Band“, Ал Кон, Лу Доналдсон, Бил Еванс, Арте фармер, Стефан Грапели,...

Ван џез историје, џез публике и фанова, његов најпознатији снимљени рад као пратећег музичара је соло на алт саксофону у поп песми Били Џоела „Just the Way You Are“ 1977. године.

Добио је  „Греми“ награде - за најбољи наступ великог џез ансамбла („Images“, 1975); за најбољи инструментални џез наступ, појединачно или групно: „Live from the Show Boat“ (1977), „More Live“ (1982), „At the Vanguard“ (1983), као и „NEA Jazz Masters“, 2007. године.