Краљеви свинга – Jack Teagarden

Rођен je у Вернону, у Тексасу, као најстарији од четворо деце. Његова браћа и сестре су се такође бавили музичким каријерама - Чарли је свирао трубу, Норма клавир, а Клои („Кeб“) је свирала бубњеве. Тигарденов отац, Чарлс, радио је на нафтним пољима и свирао корнет , док је мајка Хелен, била полупрофесионална пијанисткиња која је пратила неме филмове у локалним биоскопима. Чарлс је охрабрио Тигардена да свира баритон хорну. Са осам година Џек је добио свој први тромбон као божићни поклон, прелазећи са тенор-вентил хорне на тромбон. Његови први јавни наступи били су у локалним биоскопима, помажући мајци да обезбеди музику за неме филмове.

Поред свирања тромбона, Тигарден је био и препознатљив вокал. Његов стил певања био је опуштен и “bluesу“, а често је на снимцима изводио вокално-тромбонске дуете са самим собом.

Тигарден је постао најмлађи члан бенда Пола Гецеа са 11 година, а са 16 година је почео професионално да свира тромбон у Сан Антонију као члан денс и џез бенда Котона Бејлија. Након времена проведеног у Бејлијевом бенду, Тигарден се придружио ансамблу Пека Келија, групи у којој је било неколико његових блиских сарадника.

Келијево менторство и Тигарденов приступ свирању тромбона помогли су му да учврсти репутацију. Фразирање и импровизационе вештине младог тромбонисте учиниле су га траженим извођачем, што му је помогло да сарађује касније и са свирачима попут Луја Армстронга. Средином 1920-их, путовао је са разним бендовима,  1927. године дошао је у Њујорк да ради са неколико других бендова, а до 1928. свирао је са бендом Бена Полака.

Док је био члан Полаковог бенда, Тигарден је снимио преко 300 нумера. Такође је учествовао у једној од првих интегрисаних џез сесија снимања 1929. године, коју је организовао Еди Кондон, а која је продуцирала нумеру „Knocking a Jug“. Тигарденова каријера је настављена са оркестром Пола Вајтмена.

Крајем 1920-их, снимао је са музичарима као што су Луис Армстронг, Бени Гудман, Бикс Бајдербеке, Ред Николс, Џими Мекпартланд, Мез Мезроу, Глен Милер, Еди Кондон и Фетс Волер. Године 1931.  Тигарденов оркестар је снимио мелодију „Chances Are“ са Фетсом Волером на клавиру и Џеком, који пева и свира тромбон. Милер и Тигарден су сарађивали како би написали текст за песму Спенсера Вилијамса „Basin Street Blues“, која је постала једна од најчешће извођених нумера Џека Тигардена.

Током сарадње са Луј Армстронговим “All Stars“-ом, Тигарден је показао свестраност као тромбониста и као певач. Његов опуштени стил подсећао је на блуз и истакнут је у његовим сарадњама са Армстронгом, као што је њихова изведба песме „Rockin' Chair“. Крајем 1951. године, Тигарден је кренуо да поново води свој бенд.

Он је револуционирао свирање џез тромбона својим глатким, лирским стилом, који је спајао техничка ограничења инструмента са мелодијском флуидношћу. Често је свирао топлим тоном и опуштеним фразирањем које је утицало на генерације тромбониста. Тигарден, који је имао релативно кратке руке, избегавао је традиционални приступ „tailgate“ који су тромбонисти тог доба имали. Уместо тога, компензовао је то изузетном контролом “амбaжуре“ и фразирањем сличним труби како би се разликовао од осталих свирача.

Тигарден је у свирању тромбона комбиновао глатко, хоризонтално мелодијско фразирање са препознатљивом употребом вертикалних, арпеђираних линија. Његов импровизациони стил, приказан у наступима попут његовог сола из 1953. на песми „Lover“, карактерисала је равнотежа техничке вештине и мелодијске флуидности. Избегавајући традиционалне технике “слајд” свирња са тромбонским „цугом“, фаворизовао је флексибилност усана и контролу “амбажуре“, омогућавајући легато фразирање. Критичари су истакли његов топао, вокалном тон током његових наступа.

Радио је са многим џез великанима, био је солиста у Пол Вајтмановом оркестру 1930-их, сарађивао је са Лујем Армстронгом - био је кључни члан Армстронговог бенда “All Stars” од 1947. до 1951. године, а њихово међусобно дивљење било је очигледно и музички и лично. Такође током свинг ере свирао је кратко у Гудмановом оркестру. Водио је свој бенд крајем 1930-их и почетком 1940-их, иако су финансијске тешкоће и променљива џез сцена то чинили тешким подухватом. У каснијим годинама Тигарден је наставио да иде на турнеје и снима, често наступајући на џез фестивалима.

Џек Тигарден се памти као темељна фигура раног  џеза, а његов утицај се проширио изван самог свирања тромбона и на џез фразирање и блуз израз. Често се наводи да је уз Бикса Бајдербека и Луја Армстронга и он био кључни за ране џез иновације.