Моћни гласови – Shirley Horn

Са 12 година, студирала је клавир и композицију на Универзитету „Хауард“, где је касније дипломирала класичну музику, након чега је добила понуду за место у школи „Џулијард“, али њена породица није била у могућности да је финансира. Формирала свој први џез клавирски трио када је имала 20 година, а стасавала је под утицајем музике Ерола Гарнера, Оскара Питерсона и Ахмада Џамала, удаљавајући се од свог класичног образовања. Једном је рекла: „Оскар Питерсон је постао мој Рахмањинов, а Ахмад Џамал мој Дебиси“.

Сарађивала је са многим џез музичарима, укључујући Мајлса Дејвиса, Дизија Гилеспија, Тутса Тилеманса, Рона Картера, Кармен Мекре, Винтона Марсалиса и друге. Била је најпознатија по својој способности да се сама прати са готово неупоредивом независношћу и вештином на клавиру док пева, нешто што је аранжер Џони Мандел описао „као кад имате две главе“. Такође чувен је њен богати, бујни глас, у „smokeу“ контраалту, који је познати продуцент и аранжер Квинси Џоунс описао „као одећа, која те заводи својим гласом.“

Њен албум „Embers and Ashes“ привукао је пажњу Мајлса Дејвиса, који ју је јавно похвалио и позвао је да свира у паузама током његових наступа у клубу „Village Vanguard“. Дејвисова похвала је имала посебан одјек из два разлога - зато што је био веома поштован као музичар и зато што је ретко јавно хвалио колеге музичаре у то време. Наступ уживо из 1961. године снимљен у Сент Луису на крају је објављен на ЛП плочи под називом „Live at Village Vanguard”.

У сарадњи са Квинсијем Џоунсом снимила је током 1960-их два албума, а трећи „Travelin' Light“ 1965. године снимљен је за „ABC-Paramount“. Тада је била популарна међу џез критичарима, али није постигла значајан успех код широке публике. Од тада до краја 1970-их, била је делимично повучена из музике, углавном ограничавајући своју музику на локалне наступе.

Године 1978. њена каријера је добила подстицај када ју је данска издавачка кућа „SteepleChase Records“ пронашла у Вашингтону и понудила јој да снима са бубњарем Билијем Хартом (кога је Хорн познавала много година) и басистом Бастером Вилијамсом. Резултирајући албум, „A Lazy Afternoon“, био је први од укупно четири њена албума које је „SteepleChase“ објавио између 1978. и 1984. Хорн је такође почела да свира ангажмане у Северној Америци и Европи, укључујући и  „North Sea Jazz Festival”, где су снимљена два њена албума.

Године 1986. је објавила „All of Me“, студијску сесију снимљену у Њујорку са њеном сталном ритам секцијом, уз гостујућег саксофонисту Френка Веса, на три нумере. Затим следи „живи“ албум „I Thought About You“, њен први за „Verve“, снимљен у Холивуду. Хорн је снимила још једнан албум „Softly“ (1987) за независну џез издавачку кућу  „Audiophile Records“, а затим се вратила у „Verve“, где је објавила укупно 11 студијских и уживо албума и имала комерцијално најуспешније године.

Видео документарац о њеном животу и музици објављен је истовремено са албумом „Here's To Life“ и носио је исти наслов. У то време, аранжер Џони Мандел је прокоментарисао да је њено клавирско умеће упоредиво са Бил Евансовим. Наставак је направљен 2001. године, под називом „You're My Thrill“.

Хорн је радила са истом ритам секцијом 25 година - Чарлсом Ејблсом на електричном басу и Стив Вилијамсом за бубњевима – што је прокоментарисао  Дон Хекман у  „Лос Анђелес Тајмсу“ – „Велики је значај басисте Чарлса Ејблса и бубњара Стива Вилијамса за Хорнин звук. Радећи са безграничном суптилношћу, пратећи сваки њен спонтани обрт и окрет, били су идеални пратиоци за извођача који очигледно неће толерисати ништа мање од савршенства“.

Била је номинована за девет „Греми“ награда током своје каријере, освојивши „Греми“ награду за најбољи џез вокални наступ на 41. додели „Греми“ награда - за песму „Сећам се Мајлса“, почаст свом пријатељу и ментору.

Хорновој је 109. Конгрес САД одао признање за „њена бројна достигнућа и доприносе свету џеза и америчке културе“, а наступала је у Белој кући за неколико америчких председника. Године 2002. добила је почасну диплому доктора музике од Музичког колеџа „Беркли“. Награда Националне фондације за уметност „Џез мастерс“ (највише признање које САД додељују џез музичарима) додељена јој је 2005. године.