среда, 06. нов 2024, 11:30
Са филмске траке – „The Sting”
“Жаока“ је амерички филм из 1973. смештен у септембар 1936. године, који укључује компликовану заверу двојице професионалних преваранта (глумци Пол Њумен и Роберт Редфорд) да преваре мафијашког шефа (Роберт Шо). Филм је режирао Џорџ Рој Хил, који је претходно режирао вестерн филм „Буч Кесиди и Сунденс Кид”, такође са Њуменом и Редфордом (1969). Сценарио за „Жаоку“ написао је Дејвид С. Ворд, по књизи Дејвида Маурера у “The Big Con: The Story of the Confidence Man”, инспирисанoj преварама из стварног живота које су починила браћа Фред и Чарли Гондорф.
Филм је био номинован за десет Оскара и освојио их је седам, а по многима сматра се да има један од најбољих сценарија икада написаних, па је 2005. године изабран за чување у америчком „Националном филмском регистру“ Конгресне библиотеке као „културолошки, историјски и естетски значајан“.
Веома важан део сваког филма чини музика - у „Жаоци“ је то регтајм, музика Скота Џоплина, стилизована и адаптирана од стране Марвина Хамлиша, која дочарава време радње, 1930-их, али и изванредно даје расположење и штимунг сиутуацијама које прати. Џоплинова композиција „The Entertainer" , један од његових најпознатијих регова, постала је хит на топ листама, након појављивања филма, чији је огроман комерцијални и критичарски успех, као и популарност покренуо поновно интересовање за Џоплиново дело. Његове регтајм композиције су претеча џеза, заправо прва синкопирана популарна музика која је била прапочетак па и узор каснијим пијанистима џез музике.
Куриозитет је да су његова извођења својих регова остала записана, иако је он умро пре појаве грамофонских плоча – тако што је он свирао на механичком клавиру који је бележио покрете дирки на бакарну фолију – на тај начин правећи матрицу за потребе продаваца тада популарних механичких клавира.
Коментари