петак, 02.12.2011, 21:30 -> 00:02
štampajЕтика и животна околина
У теми недеље Трећег програма ЕТИКА И ЖИВОТНА ОКОЛИНА емитоваћемо текстове Холмса Ролстона „Вредност у природи и природа вредности“ и Барда Каликота „Земљишна етика“.
Текст Холмса Ролстона „Вредност у природи и природа вредности" емитујемо од понедељка, 28. до среде, 30. новембра 2011, а преузет је из књиге: Holmеs Rolston III, Philosophy and the Natural Environment, Cambridge University Press, 1993.
Можемо да вреднујемо шта год пожелимо: људе, животиње, биљке, врсте, екосистеме. Али, вредновање није завршено све док га не подигнемо на планетарни ниво, да вреднујемо Земљу као инструмент живота, као подршку животу. У вредновању не морамо да имамо обавезу према стенама, ваздуху, океанима, прашини - али имамо обавезу према живим бићима.
* * *
У одељку о вредновању животиња аутор Ролстон пише: ... Мајка слепог миша, сисар као што смо и ми, може, користећи сонар, да се упути у пећину Бракен, у Тексасу, по мрклом мраку да ухвати између 500 и 1000 инсеката на сат током лета, да се врати и да пронађе своје младунце и да их нахрани. Сада, изгледа апсурдно рећи да нема вредноватеља све док се не појави човек. Животиње не сматрају људе мером свих ствари. Нема бољег примера не-човековог вредновања и вредноватеља од спонтаног живота у дивљини, рођених у слободи и самодовољних. Животиње лове и урлају, траже склониште, истражују своју околину и паре се, брину о својим младима, склањају се испред претњи, оне су гладне, врућина им је, уморне су, исцрпљене и поспане. Пате од повреда и лижу своје ране. Овде смо потпуно уверени да је вредност не-антропогена, а да и не говоримо о антропоцентричности...
О вредновању биљака: ... Оне се брину о себи, лече повреде, снабдевају се водом, хранљивим материјама, и обављају фотосинтезту од ћелије до ћелије; оне складиште шећер, производе танин и друге отрове и регулишу ниво одбране од биљоједа; производе нектар и емитују феромоне како би утицали на понашање инсеката опрашивача и на одговоре других биљака; оне емитују алелопатске агенсе како би се супротставили освајачима; производе трње, замке за инсекте. Оне могу одбацити генетички неисправне калемове...
* * *
У другом делу седмичног циклуса Етика и животна околина (четвртак, 1. и петак, 2. децембар) емитујемо текст Барда Каликота Земљишна етика.
Каликот се осврће на дело Алда Лиополда који је појам земљишне етике изградио на теоријским основама које је пронашао код Дарвина, али и код Хјума и Адама Смита.
Алдо Лиополд је средином двадесетог века, у својој књизи A Sand County Almanac, први целовито засновао земљишну етику, која је тада различито прихватана од конзервациониста и филозофа.
Према речима Каликота, конзервационисти, међу које Лиополд убраја и себе, професионално су заинтересовани за биолошке и еколошке целине - популације, врсте, заједнице, екосистеме - али не и за њихове појединачне чланове.
Превод са енглеског: Раде Калик.
Коментари