Грамофонија – естонскa „Мелодијa”

Овој издање се може сматрати типичним артефактом са маргина света винила. Државна продукцијска кућа Совјетског Савез Мелодија заправо је била кровна институција републичких издавачких центара, који су, у њеним оквирима деловали у донекле самостално, настојећи да музику одређеног подручја пласирају пре свега на совјетско тржиште, а затим и у иностранству.

То је био случај и са естонском продукцијом плоча. Овакав уреднички потез, комбиновања познатог Моцартовог дела са локалним савременим композитором, какав је Тамберг, може се разумети у светлу промоције, с једне стране, квалитета технологије продукције плоча, а са друге, интерпретативног нивоа, те стваралаштва домаћих композитора. Тако се овим издањем естонска музичка култура у целини симболично представља на грамофонској плочи. Омот је опремљен текстом о Симфонијском оркестру и радију у Естонији и њиховим односима кроз историју, са освртом на везе са другим значајним совјетским музичким институцијама.

Квалитет снимка на овој плочи се може одредити као документаран, најпре због изостајања детаљније постпродукционе обраде записа, а и због фокусирања на „хватање" простора у коме се изводи дело. Извор звука је мало више удаљен него што је то уобичајено, те се у пиано динамици тон расипа по простору, губећи свој јасан облик, нарочито у басовском регистру. С друге стране, однос хора и оркестра је веома добро избалансиран, те се и при умеренијој динамици текст и мелодијске контуре јасно разумеју. У Симфонији број 1 Енија Тамберга у истом извођењу, зид звука је у tutti сегментима, чини се, ближи слушаоцу, али са опадањем динамике и даље постоји извесно тембрално расипање.

Аутор емисије: Милан Милојковић