Музика у Хамбургу у 18. веку

Овомесечни циклус посвећен јавним концертима у Хамбургу у доба просвећености приређујемо поводом 250 година од изградње концертне дворане Концертзал ауф дем Камп, прве грађевине овог типа у немачким земљама која је била намењена јавним извођењима музике, а чије отварање је означило успостављање сталне институтције јавног концерта као културне тековине грађанске класе, аутономне од културних модела цркве и аристократије. У четвртој и последњој емисији упознаћете се са репертоаром путујућих виртуоза који су посећивали Хамбург на прелазу из 18. у 19. век: Јана Ладислава Дусека, Луиса Шпора и Франца Ксавера Моцарта.

Луис Шпор, за кога ће Хамбург доцније постати значајно место извођења његових оперских дела, први пут се упознао са хамбуршком публиком на својој турнеји 1799. године, као веома млад композитор и виолиниста. Иако је највећу пажњу привлачио својим наступима као виртоуз на виолини, Шпор се већ истицао и као композитор захтевних концерата. Из 1799. године потиче Шпоров рани виолински концерт, без броја опуса, у Г-дуру.

Године 1799. чешки композитор Јан Ладислав Дусек је, након 11 година боравка у Лондону, био приморан да поново промени своје пребивалиште, овог пута под претњом утамничења због пропасти и банкрота његове издавачке куће. Дусек је уточиште пронашао у Хамбургу, одакле је у првим годинама 19. века кренуо на велику турнеју по немачким градовима, поставши један од најуначајнијих пијаниста - његове наступе публика је обожавала. По сведочењима савременика, управо је Дусек на сцену први поставио клавир тако да публика може да посматра профил његовог лика и његове покрете. Концерт за клавир у г-молу, опус 49, настао је 1801. године у освит Дусекових турнеја, и једно је од најамбициознијих Дусекових дела у овом жанру у коме је проширио експресивне могућности саодношења клавира и оркестра.

Уредник емисије: Срђан Атанасовски