Јавни концерти у Хамбургу у доба просвећености

Године 1761. у Хамбургу је отворена зграда концертне дворане Koncertzal auf dem Kamp, прве грађевине овог типа у немачким земљама која је била намењена јавним извођењима музике. У првим годинама рада дворане низ импресарија био је ангажован да организује серије претплатних концерата, али су из сезоне у сезону ови подухвати били угрожени финансијским проблемима. Године 1768, године Карл Филип Емануел Бах је изабран за управника музике у лутеранским црквама, чиме је заузео назважнију позицију у музичком животу града. Међутим, поред обавеза према цркви, Бах је од самог почетка свог боравка у Хамбургу заузео и водећу улогу у организовању хамбуршке концертне сезоне. Већ у зиму 1768-69. одржао је успешну сезону од 20 јавних концерата, да би се затим редовно појављивао на јавним изведбама све до своје 65. године живота, односно 1779. године. На репертоару концерата Карла Филипа Емануела Баха доминирала су вокално-инструментална дела, а поред сопствених ораторијума често је изводио дела Георга Филипа Телемана и Карла Хајнриха Грауна.

Последњи јавни наступ Карла Филипа Емануела Баха одиграо се 9. априла 1786. године, када је композитор уприличио својеврсни 'историјски концерт', на коме је, поред својих композиција, извео и одломке из Мисе у х-молу свог оца Јохана Себастијана Баха и ораторијума Месија Георга Фридриха Хендла. Концерт је отпочео оркестарском симфонијом Карла Филипа Емануела Баха, а композитор је у програм уврстио и своје кратко вокално-инструментално дело Свјати Господ, сачињено од аријете за алт и хорске нумере, које су његови савременици сматрали једним од његових најефектнијих дела. Концерт је закључио Магнификат Карла Филипа Емануела Баха, композиција која заузима сам врх опуса духовне музике из пера 'Хамбуршког Баха'. Реч је о импресивној и богатој партитури, коју одликује висок степен кохезије и заокружености. Магнификат је настао још 1749. године као део Бахових напора да заузме место кантора у Лајпцигу, али су поједини хорски ставови дорађени касније, могуће и само 6 година пре извођења 1786. године.

Уредник емисије Срђан Атанасовски.