Концерти за мандолину Антонија Вивалдија
У емисији МУЗЕЈ ЗВУКА слушаћете Концерте за мандолину Антонија Вивалдија.
Овај мали иструмент из породице лаута, потиче од мандоре, жичаног инструмента који је у Европу стигла из исламске културе. Преко Шпаније, мандора је стигла до Француске где се помиње као нови музички инструмент 1580. године. Близак сродник мандоре, мандолина, била је посебно популарна током барокне епохе, те се у Италији кодификовало неколико различитих варијанти овог инструмента. Ту су пре свега наполитанска мандолина - крушкасте, заобљене резонантне кутије, са четири пара металних жица, те римска, миланска, ломбардијска и друге, које су могле имати и шест пари жица, како би се појачала снага тона. Посебно популаран током 19. века био је милански модел мандолине, са шест пари жица и мање заобљеним телом инструмента него што је то био случај са наполитанском варијантом.
Иако је овај инструмент био чешће коришћен у традиционалној, народној музици, има и доста примера употребе мандолине у класичним делима, попут Хендловог ораторијума Александар Балус, опера Дон Ђовани Волфганга Амадеуса Моцарта и Вердијевог Отела, преко Песме о земљи Густава Малера, Агона Игора Стравинског те Серенаде Арнолда Шенберга и Пет комада Антона Веберна.
Уредница емисије Ивана Неимаревић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари