Велики интерпретатори – виолончелисткиња Емануела Бертран

Једну од водећих виолончелисткиња данашњице, шира публика је открила након што јој је, 2002. године, додељена престижна награда Les Victoires de la Musique Classique. Ученица Жана Депласа и Филипа Милера на конзерваторијумима у Лиону и Паризу, ова уметница је већ као студент остварила запажене успехе - најпре као лауреат Ростроповичевог такмичења 1994 године, затим такмичења камерних састава у Јапану 1996. године, као и такмичења Интернационалне академије Морис Равел, исте године у Паризу. Значајан моменат у њеној каријери, био је сусрет са композитором Анријем Дитијеом који је у великој мери допринео развоју њене концертне каријере.

Поред интерпретација Дитијеових дела, међу којима су јој нека и посвећена, Емануела Бертран се истакла и као извођач композиција других савремених стваралаца попут Николе Бакрија, Јанеза Матичича и Канаа де Шизија. Као солиста, Емануела Бертран редовно сарађује са оркестрима попут Московских солиста, Симфонијским оркестром Би-би-Си-ја, Симфонијским оркестром Квебека, Филхармонијом из Стразбура и другима, а 2000. године, премијерно изводи Песму за Пјера Булеза Лучана Берија. У сарадњи са пијанистом Паскалом Амојелом, ова виолончелисткиња изводи како нова дела савремених композитора, тако и остварења класичног репертоара.

Током сезоне 2005-2006,  двоје уметника остварују музичко-драмски перформанс под називом Блок 15, у поставци Жана Пијаа.  Засновано на сведочењима двојице музичара који су за време Другог светског рата управо у музици проналазили спас, ово остварење  је било адаптирано и за француску телевизију. Дискографија Емануеле Бертран обухвата десетак награђених албума, објављених у продукцији Хармонија Мунди. За свој допринос музичкој уметности у Француској, ова уметница је 2004. године одликована Орденом Витеза литературе и уметности француског Министарства културе.

Аутор емисије: Стефан Цветковић