Опере – Ђузепе Верди: Фалстаф
Вердијеву последњу оперу "Фалстаф", слушаћете у извођењу Хора и оркестра Великог театра Лисеу под управом Фабија Луизија. Снимак добијен посредством размене у оквиру серијала Оперске сезоне Еурорадија 2010-2011. године, забележен је 15. децембра прошле године на представи одржаној у Великом Театру Лисеу у Барселони.
Улоге тумаче: Амброђо Маестри као Сер Џон Фалстаф, Лудовик Тезије као Џон Форд, Фјоренца Чедолинс је Алис Форд, Мариола Кантареро је Нанета, Маите Бомон као Мег Пејжд, Елизабета Фјорило као Госпођа Квикли, Џоел Прието наступа у улози Фентона, Раул Хименез тумачи лик Доктора Кајуса, Франсиско Вас је Бардолфо, а Каролс Шосон - Пистол.
Верди је Фалстафа написао у осамдесетој години живота. Свој целокупан оперски опус је крунисао ремек-делом, овога пута у домену комичне опере. Верди се у свом стваралаштву само једном раније упустио у писање комичне опере и то на самом почетку своје каријере, када је 1840. године изведена опера Један дан владавине. Неуспех овог подухвата тешко је пао младом композитору, који је тек пола века касније поново одлучио да компонује оперу на комични заплет.
Фалстаф има три чина, а либрето, према Шекспировој комедији Веселе жене Виндзорске написао је Ариго Боито. Премијерно извођење Фалстафа, кога многи називају и 'Вердијевим музичким тестаментом', одржано је у Миланској Скали 1893. године.
На крају опере, после бројних перипетија и бурлескних ситуација, млада Нанета и Фентон се венчавају, а Фалстаф, доктор Кајус и Џон Форд бивају насамарени лукавством Веселих жена виндзорских. Опера се завршава фугом на речи Цео свет је тек шала којом је Верди оставио поруку човечанству да без смеха и прихватања апсурда не вреди живети.
Емисију уређује Ксенија Стевановић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари