Реквијем у де молу Франца фон Супеа

Реквијем у де молу, који је Супе довршио 1855. године у знак сећања на свог покровитеља и послодавца Јозефа Покорнија, сматра се круном његовог духовног стваралаштва. Дело је први пут изведено новембра исте године, и  у још неколико различитих приликака после тога. Иако је реакција публике била позитивна, Реквијем се убрзо нашао на удару критике која је сматрала да је  карактер дела превише живахан, те да не поседује одговарајућу озбиљност. Дуго се веровало да је партитура изгубљена након последњег извођења у Бечу 1901. године, међутим рукопис је - недавно пронађен у Бечкој библиотеци.

Супеов однос према тексту мисе за мртве открива његово убеђење и веру да се страх од смрти побеђује љубављу - човека према човеку, и човека према Богу. Различита, често контрастна музичка средства подцртавају атмосферу и поруку текста. 

У ставу Dies Irae, Супе сучељава једноставну, прозрачну мелодику грегоријанског корала и засићену романтичарски-обојену хроматику; затим сложене полифоне поступке у ставовима Kyrie Eleison и Agnus Dei; док моћне епске тонусе хорова у ставу Confutatis, суочава са лирским солима у ставу Lacrimosa.

У овој емисији, Реквијем у де молу Франца фон Супеа слушате у интерпретацији сопрана Вишње Павловић-Дракулић, мецосопрана Наташе Јовић, тенора Јанка Синадиновића, баса Бојана Кнежевића и Хора и Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије под управом Владимира Крањчевића.

Уредница емисије Светлана Матовић.