Историјски снимци

Прва Шостаковичева симфонија је један од примера веома успелог младалачког дела. Композитор ју је завршио са непуних 20 година, док је још био студент, а убрзо после премијере 1926. године, симфонија је постала популарна и изван Совјетског савеза. На тај начин је Шостакович на западу стекао репутацију трећег великог руског композитора тог доба, уз Прокофјева и Стравинског који су тада живели у Паризу. Упркос неспорној популарности и значају за музичку културу совјетског друштва, власт је према Шостаковичевим делима имала амбивалентан однос. Међутим, прва симфонија је једно од ретких дела насталих непосредно пре прокламације соцреализма, а које је и током 30-их и 40-их година и даље било извођено.

Кирил Кондрашин је још за време рата стекао Шостаковичеву наклоност извођењем управо Прве симфоније као примера континуитета «народносне» традиције насупрот авангардама из 20-их године, чиме су и композитор и диригент заузели значајне уметничке, али и политичке улоге у годинама које ће уследити. Кондрашин је добио Стаљинову награду 1947. године, а исте године је Шостакович постао члан врховног совјета Руске федерације, да би само годину дана касније био оптужен за формализам у чланку Андреја Жданова и Тихона Хреникова поводом опере Вана Мураделија Велико пријатељство, заједно са другим композиторима окупљеним око московског конзерваторијума.

Снимак који ћете слушати начињен је две године пре Стаљинове смрти, 1951. године, у времену у коме је Кондрашин постајао један од најзначајнијих младих диригената, а Шостакович културна и политичка фигура, чији су друштвени ангажман у врховном совјету и популарност композиција били у веома сложеном односу према критици и структурама власти.

Аутор емисије Милан Милојковић.