Политички списи Томаса Мана

Један од најпознатијих и најзначајнијих немачких писаца, Томас Ман (1875-1955) веше пута је мењао своја политичка уверења. У времену пред избијање Првог светског рата Ман је био надахнут списима немачких романтичара 19. века, који су били заговорници супериорности немачке расе и идеолошке претече нацизма, док се тридесетих година 20. века отворено противио фашистичкој идеологији.

Спис Немачка република написан је поводом шездестеог рођендана Герхарта Хауптмана, а као говор одржан је у Бетовеновој сали у октобру 1922. године. Знајући за Манове списе из ранијег периода, публика је јасно негодовала оптужујући га да је «прелетач», да је «раскинуо» с духовном и политичком прошлошћу и да је ово предавање одржао «по задатку». Бранећи се од приговора да је издао Немство, он пише о својој грађанској и нереволуционарној природи, те о схаватању републике и хуманитета као правне форме чији се циљ и смисао дефинишу око уједињења политичког и националног живота.

Томас Ман се никада није одрекао својих списа, а оно што је публици деловало као недоследно, објашњавао је тиме што је у раним списима, објављеним у Разматрањима једног неполитичког човека, био понесен духом националног буђења када смо сви били спремни животе да положимо. Појам републике се тада зачео у његовој души, а променило се само схватање милитаризма. Наиме, мада тврди да није пацифиста, Ман каже: Да позивање на национализам не би дошло на најгори могући глас, неопходно је да га више не посматрамо као врхунац ратничког духа, већ да га потпуно у складу с његовом уметничком и готово сањарском природом увек и безусловно видимо као предмет «култа мира».

Текст, преузет из књиге есеја Томаса Мана под насловом Немачка република. Политички списи и говори у Немачкој (Von Deutscher Republik. Politische Schriften und Reden in Deutschland) коју је 1984. године приредио и објавио на немачком језику Х. Хелблинг, превела је на српски Александра Костић.

Уредница емисије Тања Мијовић.