Грамофонија
У емисији ГРАМОФОНИЈА која је на програму 30. октобра, представићемо плочу издавачке куће EMI са снимцима "Концерта за два клавира у Ес дуру" Кехлова ознака 365 и "Клавирског концерта у де молу" Кехлова ознака 466 Вофлганга Амадеуса Моцарта у извођењу Андреа Превина, Радуа Лупуа и Лондонског симфонијског оркестра. Плоча је објављена 1977. године.
Међу бројним EMI-јевим издањима са Моцартовом музиком, али и међу онима са снимцима Андреа Превина, ова плоча је једна од ретких око које је критика имала веома подељена мишљења у време када се појавила на тржишту. Негативни ставови су најчешће били инспирисани самим концептом интерпретације, нарочито у првом концерту, у коме су солисти превише уздржано и строго тумачили идеју двојне солистичке улоге. Поред тога, пијанистима је замеран и мањак креативности у погледу вођења динамичког наратива дела, те чак и непоштовање оригиналних извођачких напомена из нотног текста. С друге стране, продуцентски пар Бишоп-Паркер је показао да овакав, донекле непотпун и неразрађен интерпретативни концепт, у студијским условима представља изванредан материјал за тонску конструкцију намењену грамофонској репродукцији. Плоча је изведена у стерео-квадрофоној технологији, што је у другој половини седамдесетих био и захтев моде. Међутим, управо је манипулација сепаратним каналима омогућила да се пажљивом еквилизацијом, најпре, суженог високотонског опсега, добије конструкција просторности у којој се један или два клавира у солистичкој улози тембрално и динамички обгрљују оркестарским бојама, чији интензитет није жртвован доминацији солисте.
Аутор емисије Милан Милојковић.
Коментари