Велики интерпретатори – Пијанисткиња Елизабета Леонскаја

Рођена 1945. године у Грузији, Леонскаја припада оној генерацији совјетских уметника који су услед лоше политичке ситуације и општих животних услова, већ на почетку свог уметничког деловања пребегли на Запад, где су развили интензивну интернационалну каријеру. Елизабета Леонскаја се школовала на Московском конзерваторијуму у класи Јакоба Милштајна, а још као студент је била лауреат неколико значајних пијанистичких такмичења, међу којима се истичу конкурси Жорж Енеско у Букурешту, Маргарет Лонг у Паризу и такмичење Краљице Елизабете у Бриселу. За време боравка у домовини, Леонскаја се истакла као један од најперспективнијих пијаниста млађе генерације, првенствено као солиста, али и као камерни музичар - наступајући у дуу са Свјатославом Рихтером који ће имати велики утицај на њен даљи уметнички развој.

И поред наступа по европским музичким престоницама током школовања и непосредно после студија, њени први међународни успеси уследили су тек након пресељења у Беч 1978. године. Један од  значајнијих догађаја који је означио почетак широке интернационалне афирмације Елизабете Леонскаје, било је њено учешће на Салцбуршком фестивалу наредне године, на коме је привукла велику пажњу аустријске и европске музичке јавности. Од тада, Леонскаја постепено гради репутацију једног од водећих пијаниста нашег времена, постајући редован гост најпрестижнијих музичких фестивала и сцена на свим континентима. Њену пијанистичку каријеру, у подједнакој мери боје како солистички наступи, тако и честе сарадње са оркестрима и камерним ансамблима, међу којима се истичу Салцбуршка камерата, Ротердамска филхармонија, Консертхебау оркестар, Чешка филхармонија и Француски национални оркестар, као и квартети Албан Берг, Бородин и Гварнери.

Као ексклузивни уметник дискографске куће Телдек, Елизабета Леонскаја је реализовала знатан број издања за које је више пута награђивана. Нарочито се истиче награда Мидем класикал за 2007. годину, коју је добила за извођење два Менделсонова клавирска концерта са Салцбуршком камератом и Иланом Волковим.

Тежиште репертоара Елизабете Леонскаје је на музици романтичарске епохе, и у том смислу, ова уметница свакако показује своје наслеђе и припадност руској, односно совјетској пијанистичкој школи. Естетика њене интерпретације репрезентује основне постулате ове школе, који се очитавају пре свега у изузетној техничкој вештини, вокалном третману инструменталне деонице; као и у инсистирању на израженој карактеризацији материјала, звучној масивности и свеприсутним тонским сенчењима.

Аутор емисије Стефан Цветковић.