Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврте Милана Милојковића на концерт Београдске филхармоније, Долорес Станојевић на изложбу "Паралелни Јапан", као и осврт Радомира Путника на књигу приповедака Душана Белче "Смрт Антонија Михајловића".
Трећи концерт Београдске филхармоније у овој сезони одржан је 21. октобра у дворани Коларчеве задужбине. Овим концертом Београдска филхармонија придружила се обележавању годишњице рођења Франца Листа, а на програму су били симфонијска поема Прелиди, први и други клавирски концерт и Мађарска рапсодија број 2. Као диригент и солиста наступио је Виторио Брешани, италијански маестро који се међу осталим интерпретаторима Листовог дела издваја по посвећености тумачења партитуре из различитих ракурса, чиме остварује синтезу солистичке и диригентске функције у конципирању интерпретације, пише Милан Милојковић. Чланови Београдске филхармоније су успешно прихватили Брешаниjеве идеје, а то је слушаоцима омогућило да заиста разумеју музичку структуру Листових композиција, што је пак један од основних услова за лични доживљај музичког дела.
* * *
Изложба фотографија, архитектонских цртежа и макета савремене архитектуре под насловом Паралелни Јапан отворена је 15. септембра у холу Народне банке Србије. Како коментарише Долорес Станојевић, ова изложба је уједно и документ јапанског друштва, његове историје и културе с краја 20. и почетка 21. века. Многа од ових архитектонских дела налазе се по градовима Европе и Америке, али су можда најзанимљивији стамбени објекти који, с једне стране, садрже у себи природне материјале и задржавају функцију традиционалне јапанске куће, а с друге, успевају да одговоре на савремене захтеве урбанизације и глобализације.
* * *
Књига приповедака Душана Белче Смрт Антонија Михајловића недавно је објављена у новосадској издавачкој кући Прометеј. Иначе, ова збирка је једна у низу од четири књиге истог наслова у којима се Белча усредсређује на феноменологију смрти као симбола коначног исхода човековог живота. Сви ликови кроз које се испитује појава смрти зову се Антоније Михајловић, а из приче у причу понављају се и мотиви меланхолије, усамљености и немирења са светом. Како пише Радомир Путник, у овој као и у ранијим књигама Белча остаје дубоко посвећен аналитичком истраживању подручја људске душе, знајући да се тек урањајући у њене дубине, литература приближава своме смислу.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари