Џејмс Андерсон и Џефри Дин: Умерени аутономизам

У оквиру савремене расправе о могућности и оправданости етичке критике уметности, најчешће се полази од анализе уметничких дела која, упркос несумњивој естетској вредности, имају морално проблематичан садржај. Напетост између одређених аспеката ових дела указује на то да неко дело може поседовати две потпуно различите врсте вредности - моралне и естетске - и да оне, у случају појединих уметничких дела, могу бити у сукобу.

Не поричући постојање разлике између моралних и естетских вредности, неколицина теоретичара је дошла до закључка да ова разлика повремено и није тако јасна, као и да има случајева у којима се ове вредности потпуно стапају. Берис Гот, заступајући гледиште које jе у савременим расправама о овој проблематици познато као етицизам, тврди да је етичка критика уметности примерена и легитимна естетска активност, те да "у мери у којој уметничко дело јасно показује етички неприхватљиве ставове, оно је естетски мањкаво, а ако показује етички похвалне ставове, оно је у тој мери естетски вредно". Ноел Керол наступа из сличне перспективе, коју је назвао умерени морализам.

Андерсон и Дин показују (бранећи концепцију односа између моралног и естетског вредновања коју Керол у својим радовима означава као умерени аутономизам) зашто ни Гот ни Керол нису успели да објасне на који начин је неко дело уметнички мањкаво када се у њему заступају етички неприхватљиви ставови, али ни чињеницу да дело неће бити естетски вредније уколико су у њему заступљени етички похвални ставови.

Текст је 1998. године објављен у часопису The British Journal of Aesthetics.

С енглеског превели Александра Костић и Иван Јанковић.

Емисије приредила Ана Петковић.

Уредник: Иван Миленковић.