Музика антика

Ер д' кур, дворске арије, првобитно су писане као сегмент целовечерњих балета на двору Анрија IV и његовог наследника Луја XIII, када су плесне нумере алтерниране са вокалним ресијима и аријама. Гедрон је био краљевски капелмајстор, а његово умеће је било цењено међу савременицима. Претпоставља се да су неке од његових арија биле извођене и у чувеном салону Маркизе од Рамбујеа, у коме се током прве половине XVII века окупљао крем француског друштва, књижевности и уметности.

Пјер Гедрон је рођен око 1564. године у Нормандији, а око 1588. године стално је ангажован при краљевској палати где је постао руководилац дворских певача. Његова каријера се кретала добро утабаним стазама успеха: 1601. године наследио је Клода Ле Жена на месту краљевог комозитора, а две године касније постао је и учитељ музике принчева престолонаследника. У наредној деценији Гедрон ће доћи до позиције Надзорника музике краљевског поседа што је било највише место у Француској предоређено за музичара. Претпоставља се да је преминуо око 1620. године, када је, како се из предговора ишчитава, постхумно објављена његова последња збирка дворских арија.

Гедронове арије издваја израз који показује утицај интензивног, декламаторног стила италијанске монодије. Гедрон није увек поштовао правила прозодије, што чини његове арије мање окошталим, иако је у каснијем стваралаштву био окупиран проналажењем доброг споја између речи и њеног музичког ухлебљења, показујући велику суптилност у изналажењу погодних решења. У том смислу, Гедрон је значајни претходник Лилија и његових савременика, у стварању француског вокалног стила. Данас се сматра да је врло мали број француских композитора XVII века успело да превазиђе Гедронову мелодијску инвенцију и експресивност.

Емисију уређује Ксенија Стевановић.