18. век – Инструменталне композиције Доменика Чимарозе

Чимароза је рођен 1749. године у сиромашној, радничкој породици, али је захваљујући свом изразитом таленту и основном образовању које је стекао при једном манастиру у Напуљу, успео да се упише на чувени Конзерваторио Санта Марија ди Лорето, где су му између осталих предавали Пичинини и Сакини. Са 23 године, Чимароза је у Напуљу представио своје прво оперско остварење Грофова екстраваганција, које му је донело тренутни успех. У годинама које су уследиле, Чимароза је написао преко 20 опера које су изведене у Риму и Напуљу, а потом и другим европским градовима, попуз Париза, Дрездена, Беча и Лондона. Својим делима, најпре је привукао пажњу Катарине Велике, на чијем је двору у Санкт Петербургу радио 4 године, а потом је на позив цара Леополда II дошао у Беч, где је заузео место дворског Капелмајстора, наслеђујући на овој позицији Антонија Салијерија. Управо је у аустријској престоници Чимароза премијерно представио оперу Тајни брак, дело пуно духа и богате музичке инвенције, које ће његову славу пронети широм континента. Након смрти Леополда II Чимароза се вратио у Напуљ, а у превирањима које је изазвао рат са Наполеоновим снагама, композитор је пао у немилост на напуљском двору, те је у покушају да поново стигне до Русије, преминуо у Венецији 1801. године.

Иако је Чимароза познат пре свега као оперски композитор, за собом је оставио и значајан број духовних дела, инструменталних композиција и музике за инструменте са диркама. Његов хармонски језик је дијатонски и конвенционалан, али снага Чимарозине музике лежи у богатсву мелодијске инвенције, бриљантним мотивима, енергији његовог ритмичког пулса, као и занимљивој инструменталној пратњи.

У емисији ћемо представити Чимарозину симфонију Занесен старим Римљанима и Концерт за две флауте и оркестар у Ге-дуру.

Уредница емисије Ивана Неимаревић.