Велики интерпретатори – Диригент Пјер Булез

Иако првенствено познат као један од предводника неоавангарде у музици, односно као један од пионира интегралног серијализма и алеаторике, Булез је, од самих почетака уметничког деловања подједнако успешно развијао и своју диригентску праксу. Његово интересовање за ову врсту уметничког ангажмана, превасходно је било покренуто потребом за афирмацијом дела савремене музике, односно млађе генерације композитора којој је и сам припадао. У том смислу, Булез 1954. године у Паризу установљава концертно удружење Домен музикал које је представљало институционални оквир за организовање концерата савремене музике, на којима су у његовом тумачењу премијерно извођена дела многих значајних аутора с половине прошлог века попут Карлхајнца Штокхаузена, Џона Кејџа, Лучана Бериа, Мауриција Кагела, Силвана Бусотија и других. Деловање у оквиру овог удружења, а потом и све чешћи наступи на фестивалима савремене музике широм европског континента, скренули су пажњу јавности на Булезове изузетно упечатљиве интерпретације, омогућавајући му сарадње са водећим оркестрима Европе и Америке. У низу ангажмана које је имао са већим оркестарским кућама, посебно су значајни они музичког саветника Кливлендског оркестра, потом шефа-диригента Симфонијског оркетра Би-Би-Си-ја, као и музичког директора Њујоршке филхармоније, док последњих година Булез делује као главни гостујући диригент Симфонијског оркестра из Чикага. Окренут превасходно стваралаштву авангардних композитора, као и оних музичких стваралаца који су битно утицали на освајање нових музичких простора на прелазу 19. у 20. век, Булез својим диригентским ангажманом исписује лично виђење развојних линија музике 20. века. У његовом диригентском репертоару посебно место заузимају остварења композитора Друге бечке школе, затим Клода Дебисија, Рихарда Магнера, Густава Малера, Игора Стравинског, Едгара Вареза и Лучана Берија.

Својим приступом музичком делу, Булез настоји да реконструише композиторове интенције и укаже на процес обликовања музичке форме постављајући пред слушаоца јасну представу музичке структуре дела. У том смислу, критика у први план истиче аналитички приступ партитури и чистоћу звука која се указује као увек присутан квалитет интерпретације без обзира на комплексност партитуре и извођачке захтеве које она поставља. Своја становишта и погледе у вези са интерпретацијама дела која изводи, Булез је објавио у низу есеја и аналитичких студија које, у сада већ значајном обиму, чине вредан део његове свеукупне уметничке заоставштине. Више окренут снимању него живом извођењу, Булез је реализовао неколико десетина албума који поједниначно представљају резултате озбиљних аналитичких подухвата, што их сврстава у антологијска издања и тиме незаобилазну референцу за проучавање дела појединих композитора.

Аутор емисије Стефан Цветковић.