Јасмина Арсеновић: Статус читаоца у српској прози
У циклусу ВИЂЕЊА који је на програму недељом, емитоваћемо текст Јасмине Арсеновић "Статус читаоца у српској прози од 18. до краја 20. века".
У овом тексту Јасмина Арсеновић разматра експлицитне и имплицитне поруке писаца упућене читаоцима значајних дела српске књижевности од друге половине 18. до краја 20. века. Кроз те поруке очитује се пишчев однос како према публици тако и према стању у српској култури одређеног доба. Као упечатљива дела и ауторе за анализу ових мотива Јасмина Арсеновић издваја: Живот и прикљученија из 1789. Доситеја Обрадовића, Роман без романа из 1838. Јована Стерије Поповића, Поп Ћира и поп Спира из 1903. Стевана Сремца, Мансарда из 1962. Данила Киша, Хазарски Речник из 1984. Милорада Павића и Ситничарница „Код срећне руке" Горана Петровића из 2000. године.
У емисији која је на програму 18. септембра можете пратити други део текста посвећен Сремчевом и Кишовом односу према читаоцима. За разлику од Доситеја и Стерије чије су просветитељски надахнуте поруке имале за циљ да подигну културни ниво српског читалаштва, хумориста Сремац обараћања читаоцу користи као прилику за нове шале, релативизацију литерарних вредности и прву полемику са начелима реалистичког приповедања у српској књижевности. С друге стране, Данило Киш ће у свом фрагментарном, недореченом и пародијском тексту Мансарде понудити најрадикалнију врсту поигравања са читаоцем у токовима новије српске прозе, пише Јасмина Арсеновић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари