Мајстори барока – Жан-Мари Леклер

Жан-Мари Леклер је био оснивач француске виолинске школе у првој половини XVIII века. Рођен је 1697. године у Лиону, а поред тога што је био цењени виолиниста и педагог, био је и успешан балетски играч. После 1733. године, његова репутација прочула се до краљевског двора, те бива запослен као члан Краљеве музике. Међутим, Леклер је због сукоба са виолинистом Пјером Гињоном, после четири године дао отказ на овај положај. Композитор потом одлази у Холандију на двор принцезе Ане, ћерке енглеског краља Џорџа II, која је била одлична чембалисткиња и Хендлова ученица. Године 1744, Леклер се враћа у Француску, где постаје капелмајстор приватног позоришта војводе од Грамона. У то доба окушава се као оперски композитор, али га ускоро развод од супруге као и банкрот његовог мецене, приморавају да се врати у Париз где купује малу кућу у опасном делу града. Крај Леклеровог живота је прави заплет каквог криминалистичког романа. Композитор је убијен убодом ножа у леђа у ноћи 1764. године на прагу своје куће. Полиција је извршила детаљну истрагу и пронашла три осумњичена: баштована који је нашао тело, Леклеровог нећака Гијом-Франсоа Виала са којим је био у лошим односима и саму госпођу Леклер. Иако се сматра да је ово убиство још увек неразјашњено, докази који се чувају у Националном архиву Француске указују на нећака (иначе виолинисту и аутора Генеолошког стабла хармоније) као починиоца - те једина мистерија остаје зашто Виал није изведен пред лице правде.

Леклеров велики подухват у области композиције била је његова модификација Корелијевог сонатног стила како би одговарао француском укусу. Као резултат је настао стил који се називао уједињени укуси, а који су промовисали Купрен и нешто касније Кванц. Леклер је италијанску сонату повезао са елементима лилијевске плесне ритмике и са медитативношћу карактеристичном за француски тип комада за соло виолу. У формалном смислу Леклер задржава Вивалдијеве моделе у брзим ставовима, док је француски стилски свет приметан у споријим ставовима.

Леклерове сонате од извођача траже велику техничку спремност - лева рука се налази у високим позицијама, чести су дупли трилери и тремола леве руке - они су показатељ да је Леклер био мајстор како француског, тако и италијанског виолинистичког стила. Његове елегантне и мајсторски осмишљене сонате сведоче да је Леклер био водећа фигура француске виолинске школе и да је његов утицај остао осетан све до краја XVIII века, иако он сам у делима није антиципирао долазећу епоху класицизма. 

Емисију уређује Ксенија Стевановић.