Опере – Моцарт: Тако чине све
Посредством размене у оквиру оперске сезоне Европског радија 2010-2011 добили смо ексклузивни снимак опере "Тако чине све" Волфганга Амадеуса Моцарта, забележен 22. јануара ове године у Бечкој опери.
Наступили су : Каролајн Венборн као Фјордилиђи, Стефани Хуцел као Дорабела, Илдебрандо Д'Арканђело тумачио је лик Гуљелма, Топи Лехтипу био је Ферандо, Анита Хартиг била је Деспина и Алесандро Коребели Дон Алфонсо. Хором и оркестром Бечке опере дириговао је Жереми Рорер.
Опера Cosi fan tutte или Тако чине све, последња је од три „да Понтеове" опере, односно последња опера коју је Моцарт компоновао на либрето Лоренца да Понтеа. Мало се зна о настанку дела, али се претпоставља да је оперу наручио цар Јозеф II, током лета 1789. године. Прве пробе одиграле су се у Моцартовом стану током јануара 1790. године, а дело је премијерно изведено неколико дана касније у Бургтеатру у Бечу. Случај је хтео да се опера изведе само пет пута пре изненадне смрти цара Јозефа, након које су сва културна дешавања у престоници обустављена на више месеци.
Да Понтеов либрето се одвија око једноставног заплета - два пријатеља, Ферандо и Гуљелмо, прихватају опкладу филозофа Дон Алфонса који тврди да им њихове веренице, Фјордилиђи и Дорабела, неће остати верне ако буду добиле другу прилику. Због тога се они прерушавају у албанске официре који покушавају да освоје девојке и то сваки вереницу оног другог.
Спој Моцартове музике и да Понтеовог либрета представља апотеозу жанра буфо опере -место дешавања заплета које је смештено у Напуљ, родни град опере буфе, само је још једна духовита коинциденција - и оваплоћује оно најбоље из класичног периода. Опера Тако чине све је и поред свог веселог, комичног карактера у ствари бритка, чак и опора сатира друштвених односа и обичаја. Ослобађање озбиљних, племенитих женских ликова из стереотипа „верне љубе" и комплексан однос између романтичне љубави и физичке страсти, претходе грађанској тематици уметности XIX века.
У овој последњој Моцартовој „да Понтеовој" опери присутан је изузетно велики број ансамбала, много већи него у другим његовим оперским делима. Они наглашавају јединствену фузију симфонијске технике са лирском експресијом, а један од најлепших је трио Соаве сиа ил венто, односно Нежан је ветар Фјордилиђи, Дорабеле и Дон Алфонса у којем спој фарсе, бола и музичког осликавања емотивних стања својом синтезом чини један од бисера оперског жанра.
Уредница емисије Ксенија Стевановић.
Коментари