Уметност као друштвена критика – Никола Дедић

Аутор полази од тезе Луја Алтисера да је уметност истовремено и средство репродукције идеологије датог друштва, али и потенцијално средство њене критике и субверзије. Дедић истиче да „један од најзначајнијих појмова у савременим друштвеним и хуманистичким наукама, односно, у савременој теоретској анализи медијских и уметничких садржаја, дискурзивност: структуралистички, односно постструктуралистички појам дискурса јесте место трансформације хуманистички орјентисане, есенцијалистички и онтолошки засноване теорије уметности у антихуманистичку, релативистички и конструкционистички засновану интердисциплинарну теорију културе". У овом раду он анализира „на који начин је теза о дискурзивности утицала на трансформацију материјалистички и марксистички орјентисане теорије уметности, односно на који начин је појам дискурзивности утицао на промену парадигме унутар марксистичке теорије уметности која је прошла пут од марксистичке естетике, преко Алтисерове епистемологије уметности, ка материјалистичкој теорији културе". Његов циљ је, како напомиње, праћење прелаза „од марксистичке ка постмарксистичкој теорији уметности, односно естетици". По њему, главно теоријско место овде је рад Луја Алтисера. „Ипак", пише Дедић, „иако се обично сматра делом епистемолошког заокрета који је у друштвене науке унела француска теорија шездесетих година, Алтисерово место унутар постструктуралистичке школе остаје крајње специфично." Основна теза овог рада је „да је унутар Алтисерових поставки могуће препознати и доследно модернистичке (марксистичке) и доследно постмодернистичке (постмарксистичке) поставке".

Уредник циклуса Јован Деспотовић.