Грамофонија

Објављивање Рихтерових снимака годину дана пре његовог доласка у Америку из данашње перспективе се може сматрати паметним маркетиншким потезом. Наиме, у годинама распламсавања хладног рата, индустрија класичне музике на Западу се развијала у сталној борби за што већи удео у тржишту. Раст конзумеризма међу љубитељима класичне музике на западу, условио је тражњу управо за музичким артефактима из источних земаља, неоптерећеним императивом уметничког експеримента. Публика на Западу могла је са носталгијом да ужива у естетици сигурности и солидности, истовремено негујући и своју потрошачку утопију. Тако је након Стаљинове смрти почела експанзија совјетских снимака на западном тржишту.

Популарност Рихтерових плоча је и пре његових турнеја била изузетна, те готово да нема великог издавача на Западу који није отиснуо макар један винил са његовим интерпретацијама. Продуценти Монитора су мастер траке са снимцима које ћемо емитовати добили од куће Лидс музик, а које је њујоршком издавачу уступило министарства кулуре СССР. То је резултирало моно винилом изузетног квалитета, док је брижљиво балансирани снимак забележен модернистичком вештином.

Рихтерово извођење је прецизно, без сувишног романсирања и до крајности посвећено интерпретацији нотног текста. Монументалном звуку клавира свакако доприноси изузетно велики простор на снимку, на којем је нарочито истакнута његова перкусивна компонента. Тако је одјеком искричавих акцената у високим регистрима попуњена празнина у хармоницима, док је басовима омогућена прегледност и ефектност.

Аутор емисије Милан Милојковић.