Иг Дифур: Африка у виђењу Тијепола

Дифур је професионално музичко образовање стекао на конзерваторијуму у Женеви где је студирао клавир, композицију и електроакустику са Жаком Гијоноеом. После завршених студија, Дифур је започео каријеру као предавач на Универзитету у Лиону, а неколико година касније запошљава се као истраживач у CNRS-у - француском Националном центру за научна истраживања. Уз помоћ ове институције постао је директор заједничког програма Екол Нормал (École normale) и ИРКАМ-а под називом „Музичко истраживање" који је прерастао у докторске студије за музику и музикологију 20. века при Високој школи за студије друштвених наука из Париза (EHESS). 

Дифур је компоновао велики број дела која су настајала као поруџбине многобројних француских и италијанских оркестара, те неких од најпознатијих ансамбала специјализованих за савремену музику. За своја остварења добио је бројна признања, међу којима се издвајају Гран при за компакт диск, награда за најбоље камерно дело француске агенције за ауторска права SACEM, награда фондације Кусевицки, награда жирија фестивалу „Музика у филму", те признање Председника Француске Републике за животно дело које је примио 2000. године.

Дела Ига Дифура карактерише истраживање такозваног „звука-структуре" у складу са принципима музичког спектрализма. Текстура дела „се распада и поново саставља, уз помоћ обједињујућег принципа који спречава потпуну дезинтерграцију музичког тока". Тај принцип треба тражити у „вишим хармоницима" тонова - који се третирају као звучни објекти, подвргнути увећавању, благим трансформацијама и истраживању њиховог звучног потенцијала у необичним инструментационим решењима.

Ауторка емисије Ђурђија Вучинић, уредница Ксенија Стевановић.